Поред тога што су носиоци ИТ бизниса у свету и уједно фирме с највећим профитима, оно што је заједничко „Хјулит-Пакарду“, „Мајкрософту“, „Еплу“, „Гуглу“, „Јахуу“, „Ибеју“… јесте то што су све почели као стартап фирме. То за младе у Србији изгледа није довољан подстицај да их приволи да започну сопствени бизнис, иако би био подстакнут државном подршком.
Прошла година проглашена је годином предузетништва, па је настављена акцијом названом „Деценија предузетништва“. Резултати, биланси и конкретне бројке, који би указали на успех или неуспех прошлогодишње акције, још нису изведени, каже за Спутњик директор Одељења за стратешко планирање, развој и анализе у Привредној комори Србије (ПКС), Александар Кемивеш, али додаје да ове године постоји значајно већа заинтересованост у него претходних. Више од хиљаду физичких лица конкурисало је код Развојне агенције Србије (РАС), која заједно с Фондом за развој пружа подршку започињању сопственог бизниса.
Прво комисија, па онда паре
„Неке селекције су већ направљене, и прве групе се припремају да уђу у процес обуке коју спроводи РАС. Обучаваће се како да направе финансијске прорачуне, како да израде бизнис план, али ће добити и одређена знања и вештине које се тичу унапређења пословања, маркетинга, вођења бизниса, наступа на тржишту“, објашњава Кемивеш.
Након што пред комисијом одбране пословни план, на којем раде у сарадњи са стручњацима РАС-а, могу да конкуришу за средства за започињање бизниса. Министарство привреде је ове године за стартап определило 150 милиона динара финансијске подршке, а Фонд за развој 350 милиона. Подршка обухвата комбинацију 30 одсто бесповратних средстава и 70 одсто кредита Фонда, као и нефинансијску подршку кроз сет едукативних услуга РАС-а и регионалних развојних агенција.
Укупан минималан износ који један предузетник може да добије је 400.000 динара, а максималан је три милиона динара. Кад су правна лица у питању, бројке су такође 400.000 за минималан, а шест милиона динара за максималан износ. Рок отплате кредита је до пет година, а у оквиру тога је и грејс период до једне године, и то уз каматну стопу од три одсто годишње, или један и по одсто уз гаранцију банке.
Млади би у јавни сектор
Кемивеш напомиње да ће наредних месеци трајати обука у оквиру Развојне агенције. „Већ крајем године ћемо имати будуће предузетнике који ће почети с конкретним бизнисом“, каже он за Спутњик, али напомиње да на основу истраживања ПКС може у великој мери да тврди да је заинтересованост младих у Србији да се одлуче за сопствени бизнис веома ниска — склонији су томе да, како каже, нађу посао у јавном сектору или неким компанијама.
„Највећу препреку томе да се определе за покретање сопственог бизниса виде у недостатку информација о могућностима, о подршци коју могу да добију, о институцијама које могу да им помогну, о расположивој финансијској подршци, о конкретном знању у вођењу бизниса. Тако да, с једне стране, може да се закључи да подаци нису охрабрујући, а с друге стране се може закључити да су сагледани проблеми лако решиви“, каже директор Одељења за стратешко планирање, развој и анализе у ПКС.
Прве године најкритичније
Привредна комора Србије управо ту види свој задатак — да пружи што више информација младим људима. Информације су, каже Кемивеш, потребне не само за покретање бизниса, већ и да би он био „однегован“. Прве две-три године су најкритичније за опстанак и проблематичне су не само за стартапове у Србији, него у целом свету.
„Статистика је таква да се две трећине бизниса угаси у првој или другој години, и то не може да заобиђе ни Србију. На нама је да видимо које то превентивне мере можемо да уведемо како бисмо значајно ублажили тај притисак и олакшали свима који хоће да започну сопствени бизнис“, закључује Кемивеш за Спутњик.
Зато нема сумње да је кредитно задуживање ради покретања сопственог посла, уз овакву статистику о његовој (не)одрживости, у Србији и даље „резервисано“ само за оне склоне хазардесрству, или за самоуверене попут Стива Џобса, Ларија Пејџа, Била Гејтса, Стива Вознијака… и остале осниваче успешних стартап фирми с почетка ове приче.
