Вјероватно је више него довољан и само површан поглед на понашање и стање на црногорској опозиционој сцени, па да постане јасно зашто Мило Ђукановић већ готово 30 година суверено влада у Црној Гори. То се јасно видјело и протеклих дана када је јавни простор био просто затрпан међусобним нападима двије најјаче опозиционе странке.
Чини се као да су у водећим опозиционим субјектима процијенили да несносна врућина од преко 40 степени Целзијуса ових дана не загорчава довољно живот црногорским грађанима, па су одлучили да им приреде прави медијски рат саопштењима пропраћен салвом најтежих инсинуација и увреда. Наравно, на површину је испливала и сва неискреност, нетрпељивост и пизма која влада у опозиционим редовима, која често, чини се, умногоме премашује непријатељство које влада и према самој владајућој Демократској партији социјалиста.
На крају је све кулиминирало саопштењем за јавност Демократске Црне Горе у којем та странка обавјештава да „Демократе прекидају сваку могућу сарадњу, преписку и комуникацију са лидерима ДФ-а“, које додуше, поштено говорећи, суштински није било ни раније.
Да ствар буде гора, Демократски фронт и Демократе су два убједљиво најјача опозициона субјекта на политичкој сцени Црне Горе, без којих је апсолутно немогуће у перспективи замислити било какву опозициону власт. Порука да мјесецима нису у стању да као цивилизовани људи сједну за исти сто и разговарају, еквивалентна је поруци да црногорски грађани, који већ годинама живе на рубу очаја од таквих народних представника, заиста немају чему да се надају.
Заправо, једини конструктиван став дошао је из грађанског покрета УРА из којег су јуче позвали челнике Демократа и Фронта да престану са свађом, подсјећајући да опозиција има само једног противника.
„Свака међуопозициона свађа пружа простор и вријеме грогираном ДПС-у да након изгубљених избора у три општине, консолидује редове и корумпираним дјеловањем сачува власт“, упозорили су из покрета УРА. Нажалост, по свој прилици њихов апел остаће усамљен на опозиционом небу Црне Горе, што због недостатка друштвене одговорности и неразумијевања самог процеса који се запатио у Црној Гори, што због бројних проблема који су евидентни у остатку опозиције.
Тако имамо ситуацију да у преостале двије опозиционе партије СНП-у и Демосу такође већ мјесецима трају унутрашњи расколи и размирице, са све учесталијим изношењем сопственог прљавог веша у медијима и унутарпартијским обрачунима чији исходи тек слиједе. У каквом ће стању и са коликом истинском политичком снагом ти субјекти дочекати крај кризе веома је неизвјесно.
На крају ту је и СДП Ранка Кривокапића који је како изгледа од почетка само формално опозициона странка. Чини се да је готово дводеценијска симбиоза са Ђукановићем оставила дубок траг у тој партији, па у СДП-у данас највише подсјећају на алхемичаре из оних древних прича који су константно били у потрази за каменом мудрости. И као што су алхемичари читав живот тражили легендарни камен мудрости, тако су изгледа и у СДП-у у сталној потрази за „здравим језгром ДПС-а“.
