Сарадња Руског географског друштва и недавно отвореног Српско-руског географског центра предвиђа многобројна дешавања, али једно од најинтересантнијих је свакако размена студената и учешће наших географа у бројним експедицијама које се организују широм Русије.
Једна од тих експедиција, на којима су учествовали млади српски географи била је на острву Хогланд у Финском заливу, где се још 1788. године водила битка код Хогланда између шведске и руске војске, а потом је то острво било и велико поприште приликом ратова са фашистичком Немачком.
Дакле, реч је о територији која је много пута мењала свог власника — прво је била део Русије, потом није била у њеном саставу, да би на крају ипак завршила као део Руске Федерације. Та експедиција у већој мери личи на арехеолошку потрагу за остацима погинулих војника, објашњава извршни директор Руског географског друштва Артјом Манукјан.
Поред тога, како каже, тамо се и даље налазе бројни војни предмети фашистичке Немачке. „Ми све те предмете проналазимо, чистимо, пакујемо и потом шаљемо по музејима. Прошле године пронашли смо остатке погинулих пилота једног авиона за које се сматрало да су нестали без трага“, започиње своју причу Манукјан.
„Наиме, до прошле године се мислило да је посада тог обореног авиона нестала, међутим, претраживањем разноразних докумената успели смо да утврдимо њихова имена и да пронађемо њихову родбину. Убрзо затим смо позвали њихове унуке и праунуке и на острву Хогланд одржали малу церемонију и подигли споменик палим пилотима“, наставља Манкујан.
Иако су овакви случајеви само појединачни, Манукјан сматра да је рад Руског географског друштва изузетно битан за историју, јер ове експедиције успевају да ураде оно што нико пре њих није. „Тренутно се у Русији одвија процес обнове споменика погинулих у Другом светском рату. Министарство одбране ствара огромне електронске базе где људи могу да пронађу своје рођаке који су погинули или нестали. Ово је наш допринос“, додаје.
Са друге стране, Илија Гуров, Манукјанов заменик, каже да су острва у Финском заливу права ризница војне технике из времена Другог светског рата.
„Тешко је претпоставити да тако нешто постоји у срцу Европе, међутим у Русији тога има. Поједини делови земље су и даље такви како је то изгледало за време рата 1942. и 1943. године. Та војна техника је практично нетакнута, тако да све те јединствене ствари, које је немогуће видети нигде другде, тамо још увек стоје. Поједини објекти су, додуше, пребачени у музеје, неки су већ рестаурирани и могуће је видети их као оригинале“, објашњава он.
Гуров такође каже да су све експедиције Руског географског друштва својеврсна провера сопствене издржљивости с обзиром да се током њеног трајања спава у шаторима, а каткад су временски услови прилично изазовни.
Представници Србије учествовали су и на још једној експедицији „Кизил Курагина“, која се одржава у Туви и Краснојарском крају и представља целокупан низ од преко 70 археолошких споменика који се простиру дуж железничке пруге Елегест — Кизил — Курагино.
„Тамо се такође спавало у шаторима, било је и периода када је било изузетно хладно, то су заиста изазовне ситуације. Ја као географ могу да кажем да се баш у таквим стварима спознаје карактер људи. Посао је напоран, сви морају да раде складно, почев од припреме хране, па све до опстанка у тешким условима. Многи учесници експедиције потом остају доживотни пријатељи, каткад се и стварају бракови. То је једна велика школа живота“, додаје Гуров.
Представници Руског географског друштва рекли су да је у току још једна веома интересантна експедиција на Курлиским острвима, али да је још увек рано говорити о могућности учешћа српских географа у њима, с обзиром да су у питању острва вулканског порекла, стога је веома ризично на тим локацијама организовати међународна дешавања узимајући у обзир правне последице.
„У питању је острво Шумшу, тамо такође спроводимо археолошку експедицију. Међутим, кад будемо видели резултате овогодишње експедиције, биће нам јасније да ли ћемо моћи нешто да понудимо међународној заједници“, закључује Манукјан.
