Док је у свету обичај да се филм или серија коментаришу тек пошто се појаве пред гледалиштем, на Балкану буру изазива и сама најава снимања одређеног дела.
Тако је и са најавом турске државне телевизије ТРТ, која је најавила снимање серије о животу Алије Изетбеговића. Серија ће, како је најављено, имати шест епизода, биће снимљена на бројним локацијама у БиХ, а режираће је један од најпознатијих босанских редитеља Ахмед Имамовић. Остатак екипе је турски.
Имамовић је познат по дугометражном филму „Go West“ по краткометражном филму „10 минута“, за који је добио „европског Оскара“, награду Феликс.
Лик Алије Изетбеговића, ако бисмо га апстраховали из контекста распада бивше Југославије, крвавог грађанског рата у БиХ и његове улоге у њему јесте занимљив, слажу се саговорници Спутњика. Пошто је то готово немогуће, постоји и једно али.
Различити народи на Балкану, чак и у оквиру истог народа, на историјску улогу Алије Изетбеговића гледају другачије, каже писац и новинар Мухарем Баздуљ, међутим, животопис Алије Изетбеговића је узбудљив, каже он.
Изетбеговић је два пута био у затвору, једном као врло млад, други пут у поодмаклим годинама. Потом је постао председник председништва дела једне сложене државе, која је у једном тренутку постала независна, а то осамостаљење пратио је бруталан рат у коме су се десили бројни злочини, наводи Баздуљ. Историјски гледано, Изетбеговић је занимљива фигура, каже Баздуљ.
Све зависи, каже Баздуљ, како ће лик Алије Изетбеговића бити приказан.
„На бошњачкој сцени, углавном се о њему пишу хагиографије, иако је недавно изашла књига публицисте Мустафе Ченгића која је врло критична према његовој историјској улози“, каже Баздуљ.
Лик Алије Изетбеговића био би вероватно интересантан за објективну обраду, каже писац Владимир Кецмановић:
„Међутим, све што чујем о том пројекту, не обећава објективност, већ пре пропагандно — играни програм“.
За доктора Нелета Карајлића, лидера легендарног бенда Забрањено пушење и аутора два серијала који су најбоље описали БиХ, „Топ листе надреалиста“ и „Сложне браће“, тачно је да је Алија Изетбеговић занимљива личност, неко ко је сносио висок степен одговорности за све што се дешавало у Босни и, како каже, за све оно што ће тек да се деси у Босни.
„Са те стране можемо да га гледамо из сто углова. Оно што је мене као аутора ’Надреалиста‘, у оно време када смо ми радили, а када је он тек долазио на власт, код њега заинтересовало је прозор једног народа кроз који је он гледао. Он је био, у ствари, оличење менталитета, не само муслиманског живља у БиХ, него и шире. Јер ми мање или више нисмо менталитетом одмакли једни од других“, каже Карајлић.
Изетбеговић је био идеалан да прикаже менталитет, како Карајлић каже, босанског мерхаметли (милосрдног, човечног, својеглавог) човека.
„Алија је, опет, са друге стране, имао то нешто што тај народ оличава у сваком погледу, а то је тврдоглавост и, наравно она непревазиђена босанска поквареност у којој причаш једно, мислиш друго, радиш треће, у којој се њих тројица, Радован, он и Пепи Кљујић држе за руке три дана пред изборе, да би шест месеци након избора један другом вадили очи. То је оно што је у његовој психолошкој структури јасно видљиво“, објашњава Карајлић.
Све у свему, пред редитељем Имамовићем је веома тежак задатак — да у серији од шест епизода које прате живот једне од најконтроверзнијих личности из периода распада Југославије, од 1944. до 2003, избегне да направи оно што Кецмановић назива политичко — пропагандним програмом.
Сам Имамовић, за кога Баздуљ каже да није обожавалац лика и дела Алије Изетбеговића, рекао је да серија „Алија“, како гласи наслов пројекта, неће Изетбеговића третирати као политичара, већ жели да сагледа Изетбеговића као оца, родитеља, супарника у шаховској партији, али и супарника за преговарачким столом.
На то Карајлић одговара смехом.
„Као да каже да ће говорити о сластичарни, али не о колачима. То не може да се направи да не буде пропаганда, јер у Босни је све пропаганда, а и данас је на планети све пропаганда. Да правите филм о заштити животне средине, он постаје пропаганда. Оно што је јасно је да се кроз причу о Алији Изетбеговићу вероватно жели бацити посебно светло на историју те несретне земље које ће сигурно навијати за ону страну која се не поклапа са мојим мишљењем“, каже Карајлић.
Према речима Мухарема Баздуља, биће занимљиво видети каква ће бити интеракција између Имамовића, који је, како Баздуљ каже на основу онога што је Имамовић до сада радио, истински уметник и турских продуцената који вероватно очекују неку врсту хвалоспева Алији Изетбеговићу.
Познат је однос између садашњег турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Изетбеговића. Ердоган је у Изетбеговићу видео исламско — херојску фигуру, каже Баздуљ, био је један од последњих државника који је Изетбеговића посетио на самртничкој постељи 2003, када је изјавио да му је Алија оставио Босну у аманет.
Све то говори да је идеја серије једна врста хвалоспева, каже Баздуљ. Он упозорава да би, ако се жели да се у серији створи објективна слика Изетбеговићевог лика, морала да се апстрахују дневнополитичка очекивања и то не важи само у случају Алије Изетбеговића.
Избећи субјективност када се ради о обради историјских личности није могуће, каже Кецмановић, једино постоје покушаји да се субјективност одстрани у највећој могућој мери и пројекти где се то не покушава.
„Сумњам да је мотив Турске да прави серију о Алији Изетбеговићу да прикаже објективну слику тог човека“, каже Кецмановић.
