У косовској скупштини наставак конститутивне седнице обележили су уцене, преговори и договори. Епилог — седница која траје још од 3. августа, а чији је наставак био предвиђен за данас, поново је прекинута, јер се на седници нису појавили посланици коалиције ПАН, који би по закону требало да предложе кандидата за председника Скупштине.
Дарко Димитријевић, члан саветодавног већа за заједнице при кабинету тзв. председника Косова Хашима Тачија, за Спутњик каже да је ово права политичка слика Косова.
„Што се тиче скупштине Косова све што се дешава у овим данима је најбољи доказ да и политичке странке, али и сами политичари лично, мисле само на своје позиције, а не на народ. А ова политичка трговина која се тренутно дешава на Косову је најбољи пример за то“, оцењује Димитријевић.
И док Самоопредељење и странка Исе Мустафе тврде да коалиција ПАН на челу са Рамушем Харадинајем нема већину у скупштини, самим тим ни за састав владе, ни за избор председника парламента, дотле на сцену излази лидер Алијансе за ново Косово Беџет Пацоли, који је на изборе ишао у супарничкој коалицији.
Он је јуче најавио да ће издвојити свој посланички клуб у Скупштини од коалиције са којом је ишао на изборе, чиме је оставо свог коалиционог партнера странку ДСК Исе Мустафе. Пацоли је реко да не жели више да гледа како се ствари развијају и поручио је Мустафи и Куртију да више не опструирају наставка седнице. У међувремену Пацоли се састао са Рамушом Харадинајом. С обзиром да Рамушу фале два гласа како би имао минимум 61 глас у скупштини за избор председника парламента, а касније и владе, Пацолијева подршка би му „завршила“ посао.
Димитријевић, међутим, сматра да ништа није сигурно и да ће се ствари вероватно завршити као на прошлом изборима.
„Мало тога зависи од локалних политичких актера. Лично мислим да ће на крају представници међународне заједнице да допринесу томе да се ова влада формира, тако је било и прошли пут током формирања владе Исе Мустафе, јер се и тада одуговлачило и политички трговало, док се у причу нису укључиле одређене амбасаде које су извршиле притисак да се влада формира“, претпоставља Димитријевић.
Он каже да је мала вероватноћа да Харадинај не буде председник нове владе Косова, јер чак и представници међународне заједнице знају да би нови избори значили и победу Самоопредељења, а то би пре свега њима направило проблем, с обзиром да тај покрет има јасне позиције и ставове, који су, за сада, превише радикални и који би могли да доведу до подизања тензија и погоршања стања на Косову.
Иначе, на Косову се увелико спекулише да би нови ванредни парламентарни избори могли да буду одржани на јесен, паралелно са редовним локалним изборима.
