Није преварио утисак да се ауто-путу Београд—Сарајево не пише добро пошто о том инфраструктурном пројекту на недавном самиту о Западном Балкану у Трсту готово да није било речи. На лицитирања којом би трасом ишао ауто-пут кроз Босну и Херцеговину (БиХ), односно Федерацију БиХ и Републику Српску (РС), судећи по изјавама надлежних, изгледа да је засад стављена тачка.
Министарка саобраћаја Србије Зорана Михајловић за Спутњик каже да је Београд спреман да настави разговоре везане за изградњу овог стратешки важног инфраструктурног пројекта, за који већ има основе пројектне документације.
„Ипак, унутар БиХ мора да дође до разговора и договора. У противном неће ни бити ауто-пута. Београд може само да апелује на тај договор јер су интерес грађана и могућности које отвара изградња и нови ауто-пут важнији од свега“, каже Михајловићева за Спутњик.
Као и увек када је у питању изградња пута, спорна је траса коју би свако према свом интересу да наврне на своју воденицу, која је у случају БиХ, наравно, и национално обојена. Према ранијим проценама, изградња ауто-пута Сарајево—Београд коштала би око 850 милиона евра, а зависно од трасе, могао би да буде дужи 120, па и 150 километара.
После бурних расправа и у самој Федерацији БиХ, тамо су се коначно договорили да ауто-пут Београд—Сарајево иде преко Тузле. Тако је пре десет дана одлучио парламент Федерације БиХ. Реч је о траси која би повезивала Бијељину, Брчко, Тузлу и везала се на Коридор 5Ц, али и изласком на Кузмин у Србији имала излаз на ауто-пут Београд—Загреб. Тако је парламент Федерације променио своју првобитну одлуку из марта месеца да ауто-пут неће ићи преко Тузланског кантона.
Проблем је, међутим, што се са овом новом трасом не слаже РС. Само два дана по одлуци Сарајева, министар саобраћаја и веза Српске Неђо Трнинић је рекао да Влада има стратегију транспорта и стратешки дефинисане путне правце на чијој ће изградњи радити наредних година и да не жели да се меша у планове Федерације БиХ.
А та три правца су веза између Коридора 5Ц, преко Брчког и Бијељине, и веза са Србијом. Други је рута од Источног Сарајева, преко Пала, Сокоца и Рогатице до Вишеграда, као и варијанта преко Добоја, Тузле и Зворника.
Дакле, извесно је, до даљег, ништа од посла који је својевремено окарактерисан као мировни пројекат.
Средином фебруара ове године, тадашњи премијер Србије Александар Вучић изјавио је да су односи између Срба и Бошњака за Србију изузетно важни и да предложена изградња ауто-пута Сарајево—Београд представља „мировни пројекат који је много више од ауто-пута“.
„За нас су страшно важни односи између Срба и Бошњака, ту треба да улажемо много стрпљења и прећуткивања, као и одбране и заштите наших међусобних односа“, рекао је тада Вучић, објашњавајући да је због тога и предложио пројекат изградње ауто-пута Београд—Сарајево, који би повезао „муслимане из Санџака и Сарајева, али би повезао и српску Херцеговину са централном Србијом, и целу источну Босну са централном Србијом“.
Аналитичар из РС Анђелко Козомара сматра да од тог ауто-пута неће бити ништа у наредних пет година.
Коментаришући најновију ситуацију, он је указао на резолутан став Трнинића да је за РС та прича у овој години завршена, да могу да праве ауто-пут где хоће, али да Бањалука у томе неће учествовати, нити плаћати. Ауто-пут пут би, наиме, требало да финансира Турска, највероватније кредитом који ће враћати БиХ, од чега трећину РС. На ту изјаву Трнинића, како је приметио Козомара, председник Милорад Додик није реаговао.
„У Федерацији хоће да што више њихових општина буде покривено тим путем, а Срби хоће да буде што више српских. Притом, Вучић је тврд у ставу да морају да се повежу Санџак и Босна“, каже Козомара.
Није проблем, каже он, да пут пређе Дрину у Вишеграду, али ми хоћемо да се он даље пење према Палама и Сарајеву, што је много краћа траса од оне да настави према Тузли.
Додик је рекао да је у реду да пут иде преко Тузле, али онда не би ишао на Вишеград, дужим и за рад компликованијим путем. Али је онда проблем што ту нема Санџака повезаног са Босном, напомиње аналитичар РС.
„Ја мислим да у наредних пет година неће бити ни потписан уговор, а камоли да ће се нешто радити“, закључио је Козомара за Спутњик.
