Понуда светске владе у сенци била је упућена либијском вођи Муамеру ел Гадафију годину дана пре него што ће октобра 2011. током „арапског пролећа“, у војној акцији у режији и уз подршку Запада, бити убијен.
О томе, али и о јединственој у свету методи лечења прекида дисања у сну и хркања, разговарали смо у емисији „Спутњик интервју“ са оториноларингологом, примаријусом доктором Новаком Вукојем, чланом Европске академије наука, чији је несумњиво најпознатији пацијент био либијски вођа.
Како је уопште дошло до тога да Гадафи буде Ваш пацијент?
— Пре њега сам оперисао либијског министра за економске односе са иностранством, који је био службено у посети у Београду током које је имао нападе ноћнога гушења, који су га иначе мучили. Он је о томе испричао либијском вођи. Први пут сам Гадафија посетио у јануару 2006.
На зиду ваше ординације видела сам фотографије са свим тим политичарима, познатим јавним личностима, али нема сумње да је Гадафи најпознатији међу њима.
— Са њим сам провео много времена. И данас сам у контакту са његовом ћерком Аишом. Она живи у Оману са њено троје деце и мајком Сафијом, која је из Мостара. Гадафи је у Мостару завршио војну гимназију и ту се заљубио у Сафију и оженио се њоме. Војну академију је потом завршио у Лондону.
Аиша ми се недавно јавила мејлом. Има индиција да ће се можда и кандидовати за новог председника Либије.
За време Гадафија у Либији се јако добро живело. То је једина земља, а обишао сам скоро цео свет, где нисам видео просјака. Свако је имао неку донацију од државе, да свака кућа, радио — не радио, може пристојно да живи. Либија је имала пет милиона становника, а неколико милиона страних радника.
То је некоме сметало…
— Некоме је сметало. И то вам је систем домино коцкица: нађеш три незадовољна, та три нађу још три и са стране дођу још три. Тако је кренуло са тим несретним ратом и видите како су ти људи завршили. Генерал који је мене возио тамо, он је био начелник војне авијације, пилот, каже да сада немају ′леба да једу. Сваки дан умре 20 људи, отимање за гориво, немају воду. Немају ништа, тако да је тамо сад страхота.
Како је изгледао тај први сусрет са Гадафијем?
— Поносан сам што сам имао прилику да упознам тог човека. Први пут смо разговарали под његовим шатором 2006. године, кад сам урадио једну интервенцију. Позвао је и националну телевизију да сними наш разговор. Одушевио ме је причом колико је помагао нашу државу материјално, нафтом…
Али никоме није једноставно пред хируршку интервенцију. Рекао је: Цела Либија стрепи преда мном, а ја стрепим пред једним српским хирургом.
Код мене је недавно на преглед дошао саветник светске владе у сенци. Кад ме је видео на слици са Гадафијем, питао је кад сам ја био код њега. Рекао сам да сам га последњи пут видео 4. новембра 2010. године. На то ми је рекао да су њих тројица из светске владе били код њега месец дана касније. Рекли су му: Узми пара колико хоћеш, поведи кога хоћеш, изабери земљу где ћеш да живиш. Знате ли ви шта је он њима одговорио? „Ја сам на власт дошао револуцијом и отићи ћу револуцијом“.
Како сте се уопште определили да се у области оториноларингологије посебно посветите проблему прекида дисања у сну и хркању?
— Радио сам у Сарајеву у војној болници. Дошли су ми жена и муж и она је рекла: Докторе, ја не могу више да живим овако, не могу да спавам. Чак су и собу у којој је он спавао изоловали, али су се ти звуци и даље чули. Почео сам да се бавим тим проблемом, да проучавам шта је у свету постигнуто, докле се дошло и кренуо са тиме.
Први сам на просторима СФРЈ који је радио операцију код једног ноторног хркача који је патио и од пауза у дисању. Након низа изведених таквих операција и мојих предавања, четири објављене књиге, уџбеника и бројних радова хтео сам да видим да ли бих могао нешто да усавршим у тој оперативног методи, како би интервенцијом постигао бољи успех, олакшао пацијентима, смањио им компликације.
Колико је требало времена да усавршите ту методу?
— Једно десетак-дванаест година сам радио на томе. Први пацијент који је оперисан по тој новој методи била је једна млада Загрепчанка, јако лепа и атрактивна, која је, кажу, мамила уздахе мушке популације, али не и властитог супруга. Из ноћи у ноћ дама је све више хркала, а муж постајао све нервознији, тако да се преселио у другу собу, а после и у другу кућу.
Све је фино прошло, јавила се да спава као беба, вратила се мужу и поново су били сретни.
Већина са шалом гледа на причу да је хркање болест. Какве су заправо последице хркања?
— Хркање је знак опструкције горњих партија ваздушног пута, и оно само није толико штетно по здравље, али никада не знамо када ће прећи у апнеу, која значи недостатак кисеоника током спавања, и колико ће ти прекиди без кисеоника трајати.
Хркање и апнеа су два краја једне болести која оставља реперкусије на организам.
Да ли је тачно да сваки прекид дисања у сну на неки начин представља мали мождани удар?
— Јесте. Ви можете да будете и два минута без кисеоника, а то мозак трпи, јер учесталост можданог удара, срчаног удара, повишеног крвног притиска, шећерне болести је вишеструко већа код особа који пате од апнее него код нормалних људи.
Организам има прекиде дисања којих није свестан. Мозак их не региструје, али он се буди, и то су ситна буђења која трају 20-30 секунди. И кад имате 400 прекида током осмочасовног спавања, ујутру сте изморени, ненаспавани, са подочњацима, са јутарњим главобољама, идете нервозни на посао.
Али то је и болест цивилизације, болест слушаоца, јер са социолошког аспекта гледано трпе сви око хркача — партнер, деца. Стаљин је ноћу радио, а дању спавао да би његова жена имала мира. Јоханес Брамс је приликом спавања такорећи имитирао музику целог оркестра, па можете мислити тај дијапазон звукова који се ширио. А интензитет кретања може да буде и преко 100 децибела, а већ преко 85 децибела он лагано оштећује слух.
Како се дешава да сви около не могу да спавају, а хркач не чује себе?
— Центри који су утонули у сан себе су практично заштитили од те буке, не чују је, али тај феномен медицина још није докучила и објаснила.
За своју методу лечења добили сте златну медаљу на Међународном салону иновација у Москви 2008. године?
— Да би она заживела, да би се чуло о њој, ја сам са том методом аплицирао и имао сам прилику да је представим у Филаделфији и у Москви. Одлучио сам се за Москву, некако ми је било драже да то тамо урадим, ближа ми је, као човек осећам близину према руском народу и хтео сам да нешто у Русији оставим.
Ја сам ту методу тамо приказао, све изложио, и међународни жири је одлучио да ме награди златном медаљом за иновацију у лечењу хркања. Био сам јако срећан. Пошто сам радио у војној болници, пришао ми је један генерал из руског Министарства одбране и уручио ми орден. Каже: Докторе, пошто сте у војсци, ми то посебно ценимо. Знамо шта су прошле српска и руска војска кроз све ратове у којима су имале заједничке циљеве, и ми вас од срца награђујемо једним орденом.
Нисте дошли у искушење да одете у иностранство?
— Нисам. Имао сам, а и данас имам, отворене позиве из Саудијске Арабије и Арапских Емирата. У марту сам неке шеике прегледао, али никад нисам имао жељу. Мени је драго што имам пацијенте из целог света, Аустралије, Новог Зеланда, Америке. И сад су ме звали из Москве.
Да ли сте кроз дуготрајну праксу приметили да се повећава број случајева?
— У почетку, кад сам кренуо, мали број се јављао, али сада расте свест људи да има помоћи, све више се људи јавља да би решило тај проблем. Да ли под притиском партнера или због осећаја да би могли да поправе свој квалитет живота.
Драго ми је што су у држави уведени модерни дијагностички методи, постоје институти који се баве овим проблемом. Медицина сна је битна. Човек по дефиницији осам сати ради, осам се одмара, а осам спава. Ако му искључите тих осам сати сна који треба да га сутра уведу у нове пословне обавезе, ви сте убили човека на неки начин.
У Европској унији су увели да професионални возачи, пилоти и слично не могу да добију лиценцу за рад ако нису прошли тест полисомнографије, најпоузданије методе за дијагностику поремећаја дисања у сну. Видите, онај авион који се срушио пре неколико година у Индонезији, установили су да је пилот заспао у кокпиту пошто је црна кутија открила да је хркао.
Да ли то гушење у сну скраћује животни век?
— То се годинама испитивало. Јапанци су највише радили на томе, и они су констатовали да они који имају дугогодишњу хроничну слип апнеу имају животни век скраћен и до 10 година. У Заводу за патенте Сједињених Америчких Држава постоји и преко 465 справа, направа и апарата против хркања. Од памтивека човек жели то да искорени.
Сигурно је било много занимљивих случајева и ситуација из Ваше праксе?
— Заиста могу књигу да напишем. Кроз моју ординацију су прошли председници неколико држава, бројни министри, четири министра одбране сам оперисао, високи представници међународних институција, цивилних и војних, јавни радници. Нe бавим се ја само хркањем, мени је то ужа специјалност.
Кад сам држао прво предавање у Београду о хркању 1987. године, професори, угледни шефови клиника који су сели у први ред, смејали су се. После су многи дошли код мене на интервенцију.
