Коментаришући напетости у односима великих сила, Алексић тврди да од почетка 20. вијека па до данас, за САД не постоји озбиљније и важније политике од политике спрјечавања стварања стратешког савеза на тлу Европе између Русије и Њемачке, и да, када би био моћнији од Русије, НАТО би сигурно ударио на њу, али их руски нуклеарни потенцијал одвраћа од сулудних мисли које би довеле до апокалипсе.
Како видите актуелно стање на црногорској политичкој сцени?
— Актуелно стање ваља посматрати искључиво у контексту нових политичких околности насталих пријемом Црне Горе у НАТО пакт противно вољи њених грађана. О томе се одлучивало у центру моћи САД, далеко од очију немоћног предсједника Трампа. Од Трампове инаугурације до данас наде комплетне планете да ће Америка промијенити спољну политику рушиле су се као кула од карата рушењем сваког појединачног Трамповог сарадника, од којих неки нису успјели да повежу ни два викенда на мјесту на ком су постављени. Десило се управо оно што је Кисинџер најавио још 22. новембра много прије инаугурације изабраног предсједника: „Ми смо деценијама цијепали актуелне администрације. То може да се деси и овог пута, али не треба од тога почињати“.
Колико је снажан уплив страног фактора у политички живот?
— Уплив је толики да производи по потреби „државне ударе“, управља унутрашњом и спољном политиком, позицијом и опозицијом, мањинским странкама, дијели остатке странака на микро и нано остатке, управља културом и универзитетом, контролише у потпуности штампу, радијске и телевизијске станице, утиче на стварање документарних и играних програма јавног сервиса кроз ново ишчитавање историје, па све до чињенице да је успјешан и у томе да једино НАТО делфини (са војним задатком деминирања басена) успијевају да извуку живу главу из Бококоторског залива.
Могу ли грађани у догледно вријеме очекивати неке суштинске промјене?
— Генерације које долазе могу да се надају само потпуном демографском урушавању и нестајању, што се посебно снажно осјећа на Цетињу. Питер Галбрајт, бивши амерички амбасадор у Загребу 1993. је саопштио: „Не само ви и ваша дјеца, већ ће и дјеца ваше дјеце гадно испаштати због тога што сте се супротставили нашој вољи“. Управо та реченица представља свијет у коме живи данашња Црна Гора. Ни остатак Балкана није у бољој позицији.
Током боравка потпредсједника САД Мајка Пенса у Подгорици могле су се чути оцјене да је Црна Гора „лидер у региону“. Како видите улогу Црне Горе као нове НАТО чланице?
— Црна Гора је уистину „лидер у региону“: по броју невиних глава које се котрљају улицама исцртавајући злокобне крваве мафијашке трагове без обзира на старосну доб (с леђа, из мрака, на слабијег од себе, на ненаоружаног, пред женама и дјецом — права НАТО бајка), у броју убијених делфина у приобаљу, у зависности од увоза хране, у риболову динамитом, у непостојању озбиљног сопственог производа, у броју угинуле дивљачи и домаћих животиња чија се трупла у ужасном смраду распадају у ријекама, у броју градских плажа неупотребљивих за купање, у државном дугу, у минималном броју војника и најмањем полицијском кадру, у чињеници да не контролише своје небо у смислу контроле лета, у модном крику на Евросонгу, у броју споменика који имају своје чуваре (а који су наручени из исте амбасаде, како би се и то мало преосталог становништва додатно подијелило), у броју љекара који заувијек одлазе у иностранство, у броју Сораја по глави становника, у непостојању истраживачког новинарства, у броју неискрених и раскребечених осмијеха и квазирадости на дан државности, у ненавијању за сопствену репрезентацију, у спрези институција система са организованим криминалом, у броју измишљених политички импотентних партија по глави медијског антиратног профитера, у броју здравих језгара у ДПС-у која се привиђају опозицији, у чињеници да је Црна Гора посљедња у Европи извела операцију трансплантације бубрега (а што су опет урадили хрватски доктори), у бахатости америчког „колонијалног управника“ Јиа који тврди да ће Америка урадити све како „нико више не би могао да утиче на унутрашњу и спољну политику на Балкану“. Тако да сам у потпуности сагласан, Црна Гора је лидер у региону — црни лидер.
Каква ће бити улога Црне Горе у НАТО-у?
— Улога Црне Горе у НАТО биће директно пропорционална њеној величини и снази. Данас НАТО војска броји 7.420.000 војника активног и резервног састава. Црна Гора у НАТО војсци учествује са војском која броји 2.350 војника, од чега само 1.950 активног састава. Дакле, мање од два батаљона и неспособна је да формира бригаду. Све ово говори да је стварни разлог уласка Црне Горе у НАТО био геополитичке, геостратешке и територијалне природе, о чему је одлучио војноиндустријски комплекс САД који управља империјом и колонијама и који ће одлучити о томе колико ће база бити саграђено у Црној Гори и на којим мјестима.
Може ли се, по вашем мишљењу, од чланства у алијанси очекивати неки бољитак за земљу?
— Чланство у НАТО колонијама на периферији империје каква је Црна Гора донијеће дестабилизацију, ојачавање криминалних кланова, додатно урушавање система вриједности, масовно исељавање, додатно задуживање и наравно, повећану тржишну капитализацију банака Прве и Друге фамилије. Тај дио финансијског колача веома брзо ће преузети стране банке, динамиком којом су то радиле и у другим земљама.
Коментар је био да је политика непријатељства САД према Русији у протеклим годинама Русију снажно гурала у загрљај
Кини. Може ли се, по вашем виђењу, данас нешто слично догодити када су у питању Њемачка и Русија?
— У Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама од почетка 20. вијека па до данас не постоји озбиљније и важније политике од политике спрјечавања стварања стратешког савеза на тлу Европе између Русије и Њемачке. Како би спријечиле тај савез англоамеричке елите су произвеле Први и Други свјетски рат. У том смислу је еманципација Њемачке од америчког утицаја дубоко комплексно питање. Данас се поново на Западу води брутална рософобна кампања која иде од тога да се елиминишу руски спортисти са олимпијских игара кроз кампање о допингу, до политичке елиминације предсједника Америке Трампа који је најавио потпуно нову спољну политику у изборној кампањи и на тим порукама остварио побједу над „јастребовима“, а за коју се тврди да је остварена уз помоћ Русије.
Убјеђивање Европљана и јавности комплетног Запада у то како је Русија умијешана у све најгоре на овоме свијету служи како би се грађани лакше убиједили да је неопходно изоловати Русију, а суштински удаљити је од Европе. Аналогно су Британци покретали русофобију када су се припремали за Кримски рат (1853–1856), па за Први свјетски рат. Када би био моћнији од Русије, НАТО би сигурно ударио на њу, али руски нуклеарни потенцијал одвраћа их од сулудних мисли које би довеле до апокалипсе.
Свједоци смо све гласнијег њемачког незадовољства по питању увођења нових америчких санкција Русији. Да ли се у овом тренутку може говорити о потенцијалној шанси за озбиљнију еманципацију Њемачке од туторства Америке?
— Сви проблеми који се данас производе Европи (сеобе народа, страх, економски колапси), производе се са само једним циљем, како би Њемачка жртвовала сопствену економију за рачун очувања Европске уније. Уз то, Њемачка не контролише своја министарства силе и преко 150 најближих сарадника из првог и другог круга око њемачке канцеларке налази се под двадесетчетворочасовним надзором америчке НСА, о чему је подробно свједочио Едвард Сноуден. Министарство финансија Њемачке у потпуности контролише америчка „Голдман Сакс“ банка која је истовремено главни финансијски савјетник министарстава финансија и централних банака 12 најважнијих економија ЕУ. Њемачка не води сопствену спољну политику осим у мјери остваривања англо-америчких геополитичких интереса. У својој маестралној студији „Манифест против империје“, Саша Марковић наглашава: „Економски аранжмани Њемачке са Русијом су од виталног значаја за њен даљи развој, и горња су граница њемачке попустљивости у америчкој игри кварења односа између Русије и ЕУ. Њемачка кроз економију покушава надокнадити оно што губи недостатком сопствене безбједности која је у рукама Америке. Та игра моћи, између Америке и Њемачке, има свој вијек трајања…“
Готово да је општа оцјена да је предсједник САД Доналд Трамп капитулирао пред притиском тамошње дубоке државе. Шта мислите, да ли Трамп може изгурати актуелни мандат до краја?
— Остаци Трампа могу изгурати мандат до краја у мјери у којој се буде држао линије. Спољну политику Америка неће промијенити због Трампа него због притиска који се ствара из чињенице да се порађа мултиполарни свијет. Вјеровао сам да ће са Трампом од јануара 2017. то ићи брже, али они који управљају империјом не продају јефтино позиције које су освајали деценијама прије Трампа.
