Декан Факултета економије и социологије Руске академије националне привреде и државне управе Александар Чичин оцењује да Трампове претње најмање везе имају са политичком ситуацијом у Венецуели и да су заправо прави показатељ стања у којем се налази председник растрзан између геополитичких и проблема са којима не може да се избори у самој земљи.
„У последњих неколико дана Трамп је већ обећао ’огањ и гнев‘ Пјонгјангу, а сада је на мети Венецуела. Шта је разлог за такво понашање? Мени се чини да се Трамп осећа веома несигурно и да је он малтене на ивици панике — антиобамина реформа здравственог система је пропала, специјални тим и даље истражује ’везе‘ Трампа и Русије. Стога, Трампу је као никада потребна подршка и зато користи такву ратоборну реторику“, каже Чичин за Спутњик.
Он, међутим, не верује да ће доћи до понављања ирачког сценарија из 2003. године и сматра да су Трампове претње део представе. Пре свега треба имати на уму чињеницу да је венецуеланска војска ипак у стању да пружи отпор Американцима, каже саговорник Спутњика из Москве.
„Инвазија на ту земљу ће изазвати неразумевање америчких савезника, као што су неразумевање изазвале и претеране претње на рачун Пјонгјанга. Без обзира на то, потпредседник САД Мајк Пенс ће сигурно искористити најављену латиноамеричку турнеју како би додатно окренуо Колумбију и друге земље против Мадура. Са друге стране, Мадуро може да искористи Трампову ратоборну реторику како би придобио додатне симпатије дела венецуеланског друштва“, истиче Чичин.
Тог посла прихватио се син венецуеланског председника Николас Мадуро Млађи који је у Националној уставној скупштини Венецуеле изјавио да ће Каракас одговорити у случају инвазије Америке на његову државу.
„Када би напали Венецуелу, оружје би стигло у Њујорк. Освојили бисмо и Белу кућу“, изјавио је Мадуро Млађи.
Дугогодишњи дипломата и врсни познавалац прилика на латиноамеричком континенту Триво Инђић за Спутњик каже да је наступ млађег Мадура само део амбијента појачаних притисака САД, као и да претње председниковог наследника нису реалне.
„Нити Мадуро Млађи може оружјем да стигне у Сједињене Америчке Државе и да освоји Белу кућу, нити је политика Венецуеле, а и неких других земаља из њене околине, да ратује са САД. Проблем остаје у Трампу који сматра да, како сам каже, има многе опције за Венецуелу, укључујући и војну, ако буде нужно. Тензија коју подиже Трамп, не само у односу према Венецуели, него и према Северној Кореји, Ираку, Сирији, нешто је што одликује и потпредседника САД Мајкла Пенса, који се управо налази на турнеји по Латинској Америци и који је близак интервенционистичкој струји“, каже Инђић.
Сигуран да Пенс лобира код пријатеља на југу, он ипак не искључује могућност војне интервенције Америке у Венецуели. То не би био директан напад, била би то интервенција коју би САД подстицале пре свега кроз учешће венецуеланске опозиције. Американци могу да искористе ову прилику за покретање неке врсте грађанског рата у тој земљи, каже Инђић.
„Такође постоји могућност да се искористе бројне америчке снаге и паравојне јединице у комшилуку, у Колумбији, са којом се Венецуела у добром делу граничи. Тамо се одавно спроводи тзв. ’План Колумбија‘ од времена Андреса Пастрана из 1999. године, план наводне борбе против нарко дилера, који укључује и војне базе где има пуно америчких војника и апсолутно је могуће да их тог правца дође прикривена војна интервенција“, оцењује наш саговорник.
Да би дошло до озбиљног рата у том делу света свакако се мора рачунати на Кину и Русију, на Савет безбедности УН, али и важну чињеницу да нису све латиноамеричке земље, које се генерално слажу са Трампом, за ратну опцију, додаје Инђић.
Са том оценом слаже се његов московски колега са Факултета економије и социологије Руске академије националне привреде и државне управе Александар Чичин. Он је сигуран да највеће светске силе са Истока неће пустити Венецуелу низ воду.
„Уколико дође до антивенецуеланских одлука које се доносе у СБ УН, Русија би могла да искористи право вета, као и Кина. Подсећања ради, кинеска улагања у венецуеланску привреду су много већа од руских. Пекинг има велике стратешке и економске интересе у тој латиноамеричкој земљи. Осим тога, Пекинг је свестан америчке логике ’Данас Венецуела, сутра Куба и Никарагва‘, у којој Кинези граде нови Панамски канал. Стога, Кина неће одустати од својих интереса у том региону“, категоричан је Чинин.
Подсетимо, у време Уга Чавеза Венецуела је 66 одсто наоружања куповала од Русије, а након доласка Мадура на власт преоријентисала се на сарадњу са Кином. Поједини аналитичари кажу да би, уколико заиста дође до окршаја са америчком војском на терену, одговор Венецуеле могао да изненади, јер није познато у каквим је тренутно аранжманима та земља са Русијом. Трговину наоружањем уговара Влада без контроле Парламента, а уговоре обавијене велом тајне потписује искључиво председник Мадуро.
