Ђурић је у интервјуу „Јединству“, упитан да ли верује да ће дијалог Београда и Приштине бити настављен, рекао је да су неке стране дипломате у Приштини последњих дана са скепсом говориле о могућности наставка продуктивног дијалога због дубоких политичких подела међу Албанцима на Косову и Метохији.
„Такав опис ситуације, међутим, јесте и признање неспособности међународне заједнице да створи окружење у којем популистичка опозиција неће бити у могућности да блокира позитивне друштвене процесе. Са друге стране, блокада тих процеса иде наруку онима којима је у интересу дугорочна заробљеност Косова и Метохије у замрзнутом конфликту, а бојим се да таквих у овом тренутку уопште није мало“, упозорио је он.
На констатацију да амбасадори појединих западних земаља у Приштини упућују јавно критике на рачун Косова зато што још није формирана Заједница српских општина (ЗСО), Ђурић је казао да му је тешко да замисли ситуацију у којој би, рецимо, влада привремених институција самоуправе у Приштини, ко год је чинио, одбила неки експлицитан захтев земаља Квинте.
„Уколико државе са највећим утицајем на Косову и Метохији нешто заиста желе, то ће бити и учињено. То се односи не само на питање формирања ЗСО, већ и на све остале друштвене и политичке процесе“, уверен је он.
Када је реч о ратним злочинима, Ђурић каже да се односом према злочинима и потребом да злочинци одговарају за почињена злодела дефинишу вредности на којима ће једно друштво да почива.
„Наравно да не може бити демократије и поштовања људских права тамо где се не гарантује основно људско право на живот. Ни српска ни албанска деца нису безбедна тамо где се за најтеже злочине не одговара. Уверен сам да ће правда кад-тад бити задовољена, јер док год читаво друштво не начини јасан отклон од оних који су убијали људе и децу, само зато што се другачије зову или другачије мисле, на Косову и Метохији не можемо да се надамо било каквом искреном помирењу“, закључио је он.
