Како је објаснио заменик председника Централне банке Дмитриј Тулин, банка „Југра“ је радила по принципу „усисивача“, узимала је новац од Руса и усмеравала их на финансирање пројеката власника банке у нафтној индустрији и развој некретнина. У те сврхе, према подацима Централне банке, отишло је 90 одсто укупних улога. Притом, како се наводи, банка није стварала адекватне резерве, изгубила је капитал и покушавала је да сакрије реално финансијско стање. Губитак „Југре“ је 22. јула био 7,4 милијарди рубаља.
Банка Русије је крајем јула „Југри“ одузела дозволу за рад, након што је проценила да је спас банке немогућ — средства потребна за санацију, у најоптималнијој варијанти, премашила би средства која се добијају од осигурања, а од Арбитражног суда у Москви је затражила да призна банкрот те банке.
Одлука о одузимању лиценце је донета две недеље након што је у „Југру“ уведена привремена управа, а Агенција за осигурање улога почела да исплаћује клијентима банке новац, упркос протесту државног тужилаштва.
Крах „Југре“ се по обиму исплате клијената од стране Агенције за осигурање улога сматра највећим у руској историји — реч је о суми од скоро 170 милијарди рубаља.
Власник банке, белоруски бизнисмен Алексеј Хотин, сада покушава да спасе банку на све могуће начине. Да би избегао најцрњи сценарио, прво је предлагао план мера које подразумевају да Агенцији за осигурање улога врати 170 милијарди у року од 10 година, али је Централна банка то одбацила, јер је његов план сматрала „неоснованим“.
Губитак лиценце приморао је Хотина да тражи додатне инвестиције за спас банке од чланова саудијске краљевске породице, али и за своје нафтне и хотелијерске пројекте.
У Хотиновом саопштењу се наводи да је „принц изразио спремност да размотри могућност улагања у капитал банке у случају да се обнови рад те финансијске институције“.
Принц Алвалид је братанац актуелног краља Саудијске Арабије, Салмана. Један је од најбогатијих људи на свету, па га зову и арапским Вореном Бафетом. Његово богатство се процењује на више од 17 милијарди долара, а има удео у компанијама као што су „Ситигруп“, „Фор сизонс“, „Tвитер“, „21st Century Fox“, „Дизни“. Он је власник и култног хотела „Џорџ V“ у Паризу и „Плаза“ у Њујорку.
Хотин је, с друге стране, већински власник банке „Југра“ — он контролише 52,5 одсто капитала те институције. Према подацима РИА Рејтинга, 1. јула ове године банка је заузимала 29. место у Русији са активима вредним 322,9 милијарди рубаља. Према информацији Централне банке, обим улога у „Југру“ на исти датум је износио 180 милијарди рубаља, од чега су 170 милијарди биле осигуране у Агенцији за осигурање улога.
Осим тога, Хотин је један од власника нафтне компаније „Ексилон енерџи“. Активи компаније налазе се у Тимано печору и Западном Сибиру, а производи око 700 хиљада тона угљо-водоника. Компанија тргује на варшавској и лондонској берзи. Капитализација се процењује на 172 милиона фунти (13,4 милијарди рубаља).
Руски медији пишу да његова нафтна компанија није држала велики новац у банци „Југра“, те да се због тога не плаши финансијских проблема.
Аналитичари сматрају да је Хотинов покушај да привуче инвеститоре из Саудијске Арабије и тако спаси банку предодређен за неуспех, посебно након што му је одузета дозвола за рад.
„Без обзира на принца, шанса да се обнови рад банке, којој је одузета дозвола за рад, а велики број штедиша већ исплаћен, раван је нули. У крајњем случају, тако нешто се никада није десило у руској пракси. Највероватније ће све ићи својим током и после неког времена та финансијско-кредитна институција биће ликвидирана. Централна банка игра кључну улогу у надгледању банака и све одлуке које је донела у последњих неколико година биле су веома рационалне. То јест, Централна банка одузима лиценце када је обим проблема унутар банке заиста толики да је спасавање немогуће. Са тачке гледишта руководства банке, покушај да се у тим условима привуче такав инвеститор делује логично, али има мало шансе за успех“, рекао је за Спутњик експерт за макроекономију Сергеј Хестанов.
Већина аналитичара се слаже да је касно за спасавање банке „Југра“, уз то додају да је долазак инвеститора, посебно из Саудијске Арабије, мало вероватан, јер „таква инвестиција не би имала никаквог смисла“.
Руски аналитичари подсећају да су у пракси забележена три преседана када је банкама судским путем враћена лиценца, али истичу да није забележен пример да је некој банци враћена дозвола за рад само зато што је нашла инвеститора.
Има, међутим, и банкара који кажу да би инвестиције саудијског принца теоретски могле да помогну „Југри“ да обнови рад и поврати лиценцу, али наводе да је такав сценарио могућ само „у случају да банка није умешана у неке криминалне радње“, а да су сви њени проблеми повезани искључиво са капиталом и ликвидношћу.
Бивши председник банке „Југра“ Алексеј Нефедов сматра да разлози које је навела Централна банка за одузимање дозволе за рад „не одговарају стварности“, и најавио је да ће правду потражити на суду.
Кремљ је саопштио да не намерава да се меша у овај случај.
„Још једном понављам — Кремљ се неће мешати у то. Постоје арбитражни поступци, постоји делатност независног мегарегулатора, постоји руководство те банке, које ће бранити своја права у судском поступку. И овде нема места за мешање Кремља“, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков.
По свему судећи, последњу реч о овом случају даће — суд.
