Душан Васиљевић, експерт за стратешко планирање, консултант за „ГИЗ Импакт“ пројекат, који се бави успостављањем предуслова за увођење циркуларне економије на локалном и националном нивоу, објашњава да се циркуларна економија истовремено јавља у неколико облика, од зелене, преко плаве, до економије одрживог развоја и у суштини представља платформу такозване „четврте индустријске револуције“ у којој сада живимо.
Она представља скуп најсавременијих технологија које имају за циљ да од постојећих остатака примарне производње и производа, коришћењем обновљивих извора енергије, уз високо ефикасне технолошке процесе спроведе нови економски процес и направи додату вредност, објашњава Васиљевић за „Енергију Спутњика“.
„Када спроводимо кружну економију то заправо подразумева да направимо један економски производ уз минималне трошкове и са минималним утицајем на животну средину. То је као када данашњи ручак направите од остатака јучерашње вечере, ништа не бацате, све искористите и то управо оне ствари за које смо доскора сматрали да су за бацање, да су отпад, да су ђубре. Отпад у циркуларној економији, у кружној економији има веома значајан удео, јер се производња организује од тих постојећих ресурса који су већином искоришћени, а не од природних којих има све мање“, објашњава Васиљевић.
Потенцијал циркуларне економије је велика шанса за Србију, али су нас многе земље у окружењу по том питању одавно претекле, пре свих Словенија, која је следила пример земаља Средње Европе. Код нас је мало познато да циркуларна економија има везе и са електронском управом, са такозваним е–развојем. Пре свега морамо да схватимо да у овом развоју треба да кренемо од информационо-комуникационих технологија које су данас кључни развојни ресурс у савременом свету, сматра др Маријана Видас Бубања, редовна професорка и председница Скупштине „Удружења е–развој“.
Те технологије су биле основа на којој су касније израсли термини као што су информационо друштво и дигитална економија, а њен производ заправо је циркуларна економија, каже професорка.
„Те технологије су прво омогућиле свету да ради јефтиније, ефикасније и продуктивније, да снизи трошкове.
После се на њих гледало као на избор могућих лаких, брзих иновација, процеса метода рада, комуникационих модела. Сада савремени свет у тим технологијама сагледава посебно њихов зелени потенцијал, могућност да преко тих технологија штедимо ресурсе, да их рециклирамо, да их искористимо максимално са циљем креирања нових, додатних вредности динамизације економског раста, отварања нових радних места, дакле, једног општег благостања становника ове планете“, каже Видас Бубања.
Она, међутим, додаје да у пракси не радимо оно што пишемо на папиру, да није довољно да непрекидно причамо о нивоу свести о тим темама, јер она није на завидном нивоу. Свест о важности те теме најпре треба подићи у политичким структурама које доносе стратешке одлуке у вези са приоритетним секторима развоја, али истовремено треба подизати и свест менаџера у фирмама који своја предузећа на микро нивоу треба да организују тако да поштују правила зелене циркуларне економије, закључује професорка Видас Бубања.
Емисију „Енергија Спутњика“ која говори о четвртој индустријској револуцији можете послушати на нашем сајту у рубрици „Радио“.
