Заштита животне средине пре свега је неопходна због грађана Србије. Окружење морамо да доведемо у ред због нас самих, а не због било каквих поглавља на европском путу. Ово је за Спутњик изјавио Иван Карић, председник странке „Зелени“, који поздравља одлуку државе да се формира посебно министарство за екологију у Влади Ане Брнабић.
Иако је најављено за крај прошле године, Поглавље 27 које се односи на животну средину, још није отворено, а заправо је уз Поглавље 35 — кључно. Да ли ће најављено формирање посебног министарства екологије убрзати ствар?
— Нажалост, нисмо били довољно ажурни. Непостојање посебног министарства сигурно је допринело томе да у овом тренутку нисмо оспособљени да отворимо то поглавље, а за „Зелене Србије“ много је важнији однос према животној средини него само отварање поглавља. Ипак, желимо да искористимо прилику да на путу ка ЕУ, док преговарамо о Поглављу 27, уредимо поље животне средине, да би могли да управљамо ресурсима, али пре свега да решимо нагомилане проблеме који нису од пре годину или две, проблеме који трају деценијама. Реч је о историјском, наслеђеном загађењу. Номинално и формално овим питањима бавило се Министарство пољопривреде и заштите животне, па нажалост, нисмо имали помака. Донекле смо урушили систем финансирања животне средине. Ове године успостављен је „Зелени фонд“, али још нема резултата његовог рада. Очекивали смо да ће ново министарство бити задужено и за природне ресурсе, али то се није десило.
Чини се да се непрегледан списак проблема своди на три кључна: отпад и његово депоновање, отпадне воде које се изливају у оне које пијемо и ваздух за који заправо ни не знамо колико је загађен…
— То не само да су кључни проблеми, већ су и најскупље области које финансијски треба поднети да би смо имали стање које је прихватљиво. Управљање отпадом има одређених помака, али нажалост увек каскамо за најбољим решењима, прихватамо превазиђена решења, с њима изгубимо додатних десет година и тако уводимо решења која су застарела пре три деценије. Потребна су огромна средства, посебно за систем пречишћавања отпадних вода, готово пет милијарди евра. Загађење површинских вода, због неадекватног испуштања отпадних. Сви канализациони и комунални системи завршавају у каналима, односно у рекама које пијемо. Највећи фекални колектори у Београду завршавају у Дунаву и Сави, а највеће српске реке, Морава и Колубара, практично су постале колектори отпадних вода зато што се отпадне воде, канализација и воде из индустрије сливају у њих, уместо да те две реке буду понос Србије и капитал за будуће генерације. Недавно је горела депонија у Винчи, али се заборавља да депоније по Србији горе већ педесет година.
Већ 17 година причамо како је рециклажа неопходна, а за то време у Србији се није појавио ниједан озбиљан рециклажни центар за метал, папир, стакло или пепео. Утисак је да се чека да добијемо зелено светло, а вероватно и страног инвеститора који ће скупљати кајмак од рециклаже…
— Постоје мањи погони који се на неки начин баве рециклажом, али је за мене као члана „зелене“ породице, фасцинантна опчињеност наших економиста неолибералним капитализмом који је практично уништио све природне ресурсе. Данас је школа тог капитализма који не вреднује природни капитал доминантна у Србији. За њих категорија еколошког капитала не постоји. Ако су вода и ваздух бесплатни, ако су природни ресурси бесплатни, лако ћете да направите профит. Мултинационалне компаније су тако направиле велике профите, не мислећи шта ће бити после. „Зелени“ подсећају да је неолиберални капитализам пропао пре више од десет година управо тамо где је настао, а ми још увек не вреднујемо свој простор. Еколошки капитал Шумадије вреди више од било какве експлоатације никла у Шумадији, али у Србији нема економисте који ће то да израчуна. Држава мора да буде корективни фактор, не можете да радите шта хоћете зато што имате пуно пара.
„Зелени Србије“ су били у коалицији са СДС-ом Бориса Тадића, а сада сте у савезу са Социјалистичком партијом Србије, којој ће бити поверено министарство екологије. Да ли вас је ико контактирао и рекао, ти си „Зелени“, требаш нам у овом послу?
— Већ годину дана смо у коалицији са СПС-ом и веома добро сарађујемо, често користимо време да дискутујемо у парламенту на ове теме, што је изузетно важно. Ових дана сам се видео са председником Ивицом Дачићем тим поводом, а и претходно смо имали састанке, размишљали о томе како би било најбоље да изгледа министарство. Имали смо сугестије. Наш предлог је био да министарство обухвата и природне ресурсе, да управљање водама, заштита вода и управљање шумским и рудним богатствима буде под њим. Нажалост, мораћемо да сачекамо то решење. Ово је први корак. Када се бавите политиком морате да се померате унапред, али да будете спремни и на неку врсту компромиса.
Медији лицитирају именом министра екологије, зар не мислите да овај ресор треба да води неко ко је заиста уско стручан. Спутњик сазнаје да би то могао бити господин Горан Триван.
— То и јесте најлогичније решење. Господин Триван има искуство у управљању Секретаријатом за заштиту животне средине у Београду, што није мала ствар. То је велики систем који одлично показује да је неопходна посебна брига о заштити животне средине. Нама је изузетно важно да на овим проблемима почне да се ради на прави начин. Сигуран сам да ће и „Зелени“ у Србији ускоро представљати јаку политичку снагу. Тај процес је и у Немачкој трајао неколико деценија, треба да прође време да људи схвате да постоји ново тумачење политике и економије и да је улагање у природне ресурсе најпаметније улагање у будућност.