00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ВЕСТИ
Избори у САД: Камала Харис се обратила Албанцима
06:30
24 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:54
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Плишана револуција срушила комунизам — хоће ли разорити и ЕУ

© AFP 2023 / MICHAL CIZEK Плишана револуција у Чешкој - архивска фотографија
Плишана револуција у Чешкој - архивска фотографија - Sputnik Србија
Пратите нас
Евроскептицизам расте, а традиционално има упориште у Чешкој Републици, па и у Словачкој, пре свега због искустава које су те земље имале са комунизмом и са одређеним страхом који постоји од даљег губитка суверенитета.

Бивши чешки председник Вацлав Клаус, који је као премијер те земље 1995. године поднео пријаву Чешке за чланство у ЕУ, данас оцењује да је његова земља „наивно и с неопростивом безбрижношћу“ ушла у ЕУ, која се показала као „постдемократска и централизована“. Клаус је апеловао да се против ЕУ дигне „плишана револуција“ јер Унија, како је рекао, гази парламентарну демократију и слободно тржиште, и позвао Чешку и Пољску да буду „чувари европских традиција, вредности и обичаја“.

Могу ли ове две земље заиста бити предводници неких „плишаних“ револуција и да ли се уопште може очекивати неки значајнији бунт у незадовољним чланицама ЕУ? 

Бивши председник Чешке Вацлав Клаус. - Sputnik Србија
Клаус: Време да се Чешка припреми за излазак из ЕУ

Према речима Александра Митића из Центра за стратешке алтернативе, Вацлав Клаус је познати европскептик који је такве ставове заступао и као председник Чешке Републике, а његова размишљања су у складу са мишљењем већег броја грађана Чешке. Чак су, напомиње Митић, у великој мери у складу и са ставовима актуелног председника Милоша Земана. 

„Чеси јесу евроскептици, и то из више разлога. Један је због најновије кризе која је погодила земље Централне Европе, а која је везана за мигрантску кризу и чињеницу да су земље Вишеградске четворке — Чешка, Словачка, Пољска и Мађарска, практично одбиле послушност остатку Европе, пре свега Берлину и Бриселу, што их је коштало изузетно жестоких критика, па чак и претњи санкцијама уколико се не повинују директивама које долазе из Брисела. Евроскептицизам је у порасту из тих разлога, али он традиционално има упориште у Чешкој Републици, па и у Словачкој, пре свега због искустава које су те земље имале са комунизмом и са одређеним страхом који постоји од губитка суверенитета“, објашњава Митић.

Он, међутим, додаје да, без обзира на оно што каже Клаус, не би требало очекивати да се покрене нека, чак ни „плишана„ револуција против Европске уније.

„Чешкој, без обзира на тај евроскептицизам, добро иде у економском смислу, јер она тренутно има најмању незапосленост у Унији и економију која је у сталном расту. Дакле, док с једне стране постоји задовољство тим економским напретком, са друге стране је страх од ’гушења‘ у ЕУ у којој све више доминирају Брисел и Берлин. Традиционални страх од немачке доминације изразито је присутан код држава Источне Европе, поготово Вишеградске четворке, а међу њима нарочито Пољске и Чешке. Дакле, не би требало очекивати било какве радикалне потезе нити неке ’плишане‘ револуције у неком наредном периоду, али је сасвим извесно да ће се тренд евроскептицизма наставити у свим тим државама“, напомиње Митић.

Песница - Sputnik Србија
Пољска умислила да може да буде независна у ЕУ

Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе оцењује да су велике промене у ЕУ већ покренуте, а то да ли се оне могу бити „тиха револуција“ или не могао би, како каже, бити предмет полемике.

„Прва назнака тих великих промена јесте да је јавност европских држава уморна од класичних политичких елита. То нам доказује и победа Емануела Макрона у Француској, победа његове партије коју је формирао свега месец дана пред изборе, али и слични догађаји који су се претходних година дешавали рецимо у Италији, затим Шпанији са Подемосом или Грчкој са Сиризом. Такође, имамо пораст утицаја и значаја екстремних политичких партија у низу држава — неонацисти су освојили посланичка места у скупштини Словачке, а иако можда делује апсурдно освојили су и једно посланичко место у Европском парламенту на изборима за то тело у Немачкој“, каже Пророковић за Спутњик.

Он додаје да је све већи број политичких покрета који траже алтернативе, попут рецимо Алтернативе за Немачку или УКИП-а у Великој Британији. 

„Дакле, унутар друштва европских држава долази до великих потреса који у овој мери и у овом интензитету нису виђени још од 1968. године. Како ће то на крају резултирати, у овом тренутку не можемо да знамо, али у сваком случају можемо да закључимо да ствари данас у ЕУ и европским државама уопште нису исте као што су биле пре свега пет година“, наглашава Пророковић.

Према мишљењу Александра Митића, пораст евроскептицизма требало би да буде сигнал и Србији. 

Распад ЕУ - илустрација - Sputnik Србија
Само нек се ЕУ свађа, док не дира Србију и Русију

„Многе земље Вишеградске четворке се суочавају са одређеним неправдама. На пример, имају производе који су лошији од оних које добијају тржишта Западне Европе, суочавају се са притисцима да прихватају мигранте из земаља Блиског истока иако немају никаквих додирних тачака са сукобима који су се тамо догађали, а морају да прихватају и одређене принципе прегласавања који су стандардни у ЕУ. Управо би то требало да буде нека врста упозорења политичкој класи у Србији и грађанима када одлучују о томе да ли желе да прихвате да уђу у једну такву политичку организацију као што је ЕУ, јер једноставно, једном када уђете, без обзира на на одређене бенефите, имате итекако пуно негативних ствари које утичу пре свега на губитак моћи да се да се одлучује о питањима која су везана за суверенитет“, закључује Митић за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала