Према његовим речима, уједињење Кореје би коштало десет билиона долара. „То су прелиминарни подаци, јер се не зна у каквим околностима ће се ујединити Кореја и да ли ће уопште доћи до тога. Северна Кореја је најсиромашнија земља бившег комунистичког блока и ниво њеног економског развоја се драстично разликује од јужнокорејског“, прецизира стручњак.
Петров каже да је за уједињење Источне и Западне Немачке током две деценије било издвојено око два билиона евра, а уколико се Северна Кореја и Јужна Кореја уједине на миран начин, неопходно је издвојити три билиона долара само за то да ниво благостања становника севера буде исти као и на југу.
„Наравно да ће то бити плаћено новцем из џепова јужнокорејских пореских обавезника. Северна Кореја има упола мање становника него Јужна Кореја. Ниво образовања и стручне оспособљености на северу је много нижи него на југу“, истиче саговорник Спутњика.
Према речима научника, већи део новца ће бити уложен у севернокорејску инфраструктуру, која је тренутно у веома лошем стању.
„Мада, сада се ситуација побољшава, упркос санкцијама и изолацији, мањку струје и горива, севернокорејска економија расте, и што касније дође до уједињења, то јефтиније за Сеул. Али севернокорејска економија је и даље 20 пута мања од економије југа“, објашњава Петров.
Петров сматра да цео процес уједињења не би трајао дуго.
„Када су пре десет година Север и Југ почели да сарађују у оквиру такозване ’сунчане политике‘, то јест политике нормализације, имали су заједничке трговинске и туристичке пројекте. Јужнокорејски председници су долазили у Пјонгјанг, где су са севернокорејским колегама разговарали о развоју лука, железница, ауто-путева, чак и о изградњу продужетка Транссибирске железнице на Корејском полуострву. Нажалост, сви пројекти у оквиру ’сунчане политике‘ су заустављени 2008. а односи су замрзнути: Север и Југ су прекинули заједничку трговину, зоне сарадње су биле затворене“, наводи Петров.
Саговорник Спутњика каже да Јужна Кореја треба два пута да размисли да ли њој потребно уједињење и једина влада на полуострву. Што се тиче Северне Кореје, она се тренутно суочава са много озбиљнијим изазовима.
„Севернокорејска влада покушава да се ослони на сопствене војне снаге, нуклеарно оружје и ракетне системе. Ова чињеница изазива велику забринутост у Пекингу, и нисам сигуран да ће се Кина умешати у конфликт уколико дође до превентивног напада САД на Северну Кореју. Власти у Пјонгјангу су свесни тога и то изазива велику нервозу код њихове елитe.“
Ипак, Петров сматра да рата неће бити јер администрација Ким Џонг Уна „није склона самоубиству“ и не жели „нуклеарну апокалипсу“ на Корејском полуострву.
