У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ некадашњи главни уредник листа „Политика“ и дугогодишњи дописник тог листа из Индије, Јапана и САД Милан Мишић и ракетни стручњак Момчило Милиновић говорили су најновијем развоју догађаја на Корејском полуострву и заоштравању односа између Северне Кореје и САД.
Нуклеарно наоружана Северна Кореја је чињеница која ће остати за трајно, јер тој земљи нуклеарно наоружање је својеврсна полиса осигурања против насилне промене режима, али служи и као својеврсна валута којом наплаћује страх који производи, каже Мишић.
Оно што сада предстоји, према Мишићевом мишљењу, јесте нова рунда преговора. У којем формату, да ли ће бити као до сада у формату шест држава или билатерално, остаје да се види, каже Мишић.
Ниједан од спољних актера, Кина, Јапан и Русија, не жели брзо решење и брзо уједињење две Кореје, јер то би значило превласт САД у региону. Са друге стране, постоји теза да агресивна Северна Кореја са Ким Џонг Уном на челу користи Америци, јер они под изговором о севернокорејској опасности на југу полуострва постављају противракетни штит који је превасходно уперен против Кине и Русије.
Север никада неће употребити нуклеарно оружје против Јужне Кореје, тврди Милиновић.
„Они на браћу нуклеарне бомбе бацати неће, али ће их ’рокати‘ артиљеријски. Чак и са ’Скадовима‘ и новим ракетним наоружањем које има чврсти ракетни погон. Сумњам да ће се дрзнути и да ударе на Јапан. Могу да га опомињу. Њима је нуклеарна претња прича. Друго, они немају технологију нуклеарних бојевих глава“, каже Милиновић.
Причу о завери, односно о томе да је Ким Џонг Ун „амерички играч“, Американци користе, каже Милиновић, за побољшање сопственог војно–индустријског комплекса. С обзиром да САД у Европи могу да формирају само парцијални противракетни штит, на Далеком истоку ће моћи да га комплетирају, каже Милиновић.
Трговина за преговарачким столом већ је почела тврдњама америчког државног секретара Рекса Тилерсона да циљ САД није рушење севернокорејског режима, каже Мишић.
„То је слање једне помирљиве поруке. Према неким информацијама они већ преговарају. Шта је проблем у тим разговорима? Свака страна треба да покаже да јој није стало до споразума, а да у исто време ради на њему. Да часно изађу из свега тога. Не може Америка, наравно, да капитулира пред Северном Корејом. Свака страна треба да буде у стању да својој јавности исход представи као сопствену победу и нешто што је у обострану корист“, каже Мишић.
Ситуација је сада таква да се САД полако навикавају да Северна Кореја лагано напредује у технологији. Наивни апели Доналда Трампа Кини да обузда Северну Кореју нису успели, каже Мишић, а судећи према развоју односа између Москве и Вашингтона, ни Русија неће бити нарочито вољна да помогне.
„Американцима је остављено да се кувају у том сосу и да трагају за начинима како да из тога изађу као победници, односно не да реше проблем, јер немогуће га је решити, али да га сведу на онај ниво проблема са којим је могуће живети“, каже Мишић.
Милиновић сматра да Америку мучи питање ко је четврта држава на свету по развоју технологије. Силе попут Британије и Француске су у технолошком смислу интегрисане са Западом, али питање је ко је четврти у одлучивању.
„Северна Кореја се кандидује да буде четврта. Индија се кандидује са ракетом ’Агни‘ да буде четврта, али не може, има Пакистан за вратом. Пакистан никада неће стићи интерконтинентални домет, он ће остати у ограниченом домету. Ако икада буде развијао ракету, то ће бити ракета до 5.000 километара. Ирану се то не дозвољава због тога што домет преко 5.000 километара значи да може да гађа Европу“, каже Милиновић.
Северна Кореја ће се трудити да испуни задатак до 2021. године, а видеће се ко ће јој у томе помоћи, а ко ће јој одмоћи, каже Милиновић, који напомиње да су Кина и Русија једине које су способне да је зауставе.
