Постоје школе и у Чељабинску у Сизрани, али тамо се спремају само летачи-навигатори и пилоти хеликоптера.
У савременој руској борбеној авијацији постојала је само једна жена која је била пилот ловачких авиона. Реч је о мајору Светлани Протасовој. Иако није завршила војну ваздухопловну академију већ цивилну, она је 12 година провела у служби Војно-ваздушних снага Русије, а затим је прешла да ради у цивилну авијацију. Иза себе има више од 4.000 сати лета и једина је жена у свету која је пилотирала на „мигом-29“.
Дуго је летела на спортским авионима „Јак-18“ и „Јак-52“, радила је и као инструктор у Француској, да би касније приступила Војно-ваздушним снагама Русије, а онда је прешла на путничке авионе, „ербасове“.
Практично, дипломци Краснодарске академије биће и званично прве жене-пилоти у модерној руској армији.
„Неће их бити много — тек 15. Међутим, с обзиром на број захтева који стижу на адресу Ваздушно-космичких снага, ми једноставно нисмо могли да не одговоримо на те молбе, зато ће од 1. октобра прва група девојака почети школовање за војног пилота“, рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу.
Он је изразио наду да ће девојке за пет година бити обучене не само да лете, него и да учествују на војним парадама.
Пружајући могућност женама да служе у авијацији, Министарство одбране спроводи уставно право према којем припаднице лепшег пола могу да учествују у одбрани отаџбине, сматрају руски војни експерти.
Стручњаци не очекују да ће мушкарци и жене пилоти имати некакве нелагодности због службе у мешовитим јединицама, наводећи пример израелске војске, где добро коегзистирају војници различитих полова.
Руски бивши пилоти тренутно не знају за какве ће авионе обучавати жене-пилоте, али сматрају да их за тактичку или поморску авијацију неће спремати, јер, како објашњавају, „то подразумева велике напоре, што за женски организам не би било добро“. Претпоставља се да ће оне бити обучаване за, рецимо, транспортне авионе, који су више по „мери жена“.
„Тренутно немамо информацију за шта ће жене да спремају — за војно-транспортну или ударну авијацију. Ако је за транспортну, то је у реду, јер жена може одлично да извршава функцију копилота. Што се тиче ударне авијације, ловаца, бомбардера, сматрам да женама то никако не одговара. Нека се не љуте жене, ја не говорим да њима не треба поверити ’кормило‘, наравно да треба, али једноставно је служба у ударној авијацији повезана са огромним физичким напорима, којима не би требало излагати представнице лепшег пола. Жена не може да пилотира бомбардером, као што не може да попут специјалца трчи 40 километара са ранцем на леђима тешким 30 килограма. У сваком случају, обуку мањих група девојака-пилота подржавам у експерименталном смислу, па и код Американаца и армија неких других земаља то се практикује. Уз то, сасвим сам сигуран и да ће девојке красити и сваку параду Ваздушно-космичких снага Русија“, каже за Спутњик Магомед Толбојев, заслужни пробни пилот РФ и носилац одликовања Херој Русије.
Спекулације да је одлука руског Министарства одбране о пријему жена делом узрокована недовољним бројем мушкараца-пилота у Ваздушно-космичким снагама, Толбојев категорично одбацује.
„Категорички се не слажем са мишљењима да девојке регрутују због наводног дефицита кадрова. То не само да није истина, већ је то и покушај да се понизи Русија и наше војне традиције. Код нас има више него довољно мушкараца који би желели да постану пилоти и који се за то школују“, додао је Толбојев.
Већина војних експерата се слаже да руске жене могу сасвим успешно да извршавају све задатке који се пред њих стављају, укључујући и оне који се традиционално сматрају мушким, али да би их због нежније природе требало заштитити од превеликих напора.
Руски медији подсећају да је у руској историји било много славних жена-пилота које су летеле на ловцима и бомбардерима, посебно за време Другог светског рата. Конкретно, славна Лидија Литвјак, која је имала 186 летова, 69 ваздушних борби, 12 потврђених победа и која је погинула у бици 1943, у 22. години живота.
У суштини, у време Великог отаџбинског рата много жена је служило у руском војном ваздухопловству. Цела земља је знала имена Полине Осипенко и Људмиле Гризодубове, Марине Раскове, Јевгеније Рудневе и Јекатерине Буданове, које су се својим подвизима златним словима уписале у историју Русије.
У послератним годинама жене су летеле и на реактивним авионима, па чак и у космос, као космонаути Валентина Терешкова, Светлана Савицка и Марина Попович, удовица космонаута Павла Поповича.
Очекује се да ће за упис на Војну-ваздухопловну академију владати велико интересовање и да ће конкуренција бити велика, али, како истичу експерти, уписаће се само најбољи.
Краснодарска виша војна ваздухопловна школа носи име по хероју Совјетског Савеза Анатолију Константиновичу Серову и спрема официре за Оружане снаге Русије, и има дугу традицију — следеће године прославиће 80 година постојања.
За то време ова престижна војна академија дала је Русији више од 26.000 авијационих стручњака, од којих су преко 17.000 пилоти. Међу дипломцима су и 137 хероја Совјетског Савеза, међу којима су њих петорица два пута добили то признање, 13 хероја Вијетнама, 8 пилота-космонаута и 23 пробна пилота.
