Свега неколико недеља након што је оптужио званични Пекинг да „не чини довољно да обузда Северну Кореју“, амерички председник Доналд Трамп одобрио је покретање истраге о наводној кинеској крађи америчког интелектуалног власништва. На основу Трампове наредбе, амерички трговински представник Роберт Лајцигер треба да установи да ли је потребно истражити кинеску трговинску праксу која, наводно, тера америчке компаније које послују у Кини да одају интелектуалну својину.
Овакав развој догађаја најавио је још почетком августа лист „Волстрит џурнал“ наводима да САД планирају да уведу трговинске мере против Кине. Лист је тада навео да администрација америчког председника планира да се позове на ретко коришћену законску клаузулу која САД омогућава да истраже да ли кинески прописи о интелектуалној својини доприносе нефер трговинској пракси.
Милорад Денда, дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга оцењује најновији потез америчког председника као још једну епизоду у већ виђеним притисцима које Трампова администрација врши према Пекингу откако је Трамп ушао у Белу кућу.
„Реч је о притисцима на Кину на разним пољима — економском, безбедносном, на питању Северне Кореје, Јужног кинеског мора, наоружавања Тајвана и тако даље. Овом серијом потеза Вашингтон заправо жели да се наметне, односно да не одустане од своје доминантне улоге у Азијско-пацифичком региону. Иако је овде наизглед реч о економским питањима, суштина је у томе ко ће у наредном периоду имати примат у Азијско-пацифичком региону, јер у Вашингтону схватају да се Кина у протеклих 30 година развија динамиком незабележеном у светским оквирима, да је накупила довољно ресурса и да је природно да ради на преобликовању азијске структуре моћи. Наравно, Пекинг тиме изазива како интересе тако и статус САД у Азијско-пацифичком региону“, објашњава Денда.
Према његовим речима, ова ситуација се не може назвати „објавом трговинског рата“, већ представља још један корак Беле куће у серији притисака на Пекинг ради изнуђивања одређених ствари на другим пољима, како када је реч о Северној Кореји, тако и о неким другим питањима. Денда, међутим, напомиње да најновији Трампов потез неће остати без кинеског одговора.
„Кинези су досад у више наврата реаговали наговештавајући да отварање било каквог трговинског рата или нарушавање трговинских односа неће користити ниједној страни, односно да ће Сједињене Америчке Државе схватити да им, у крајњем исходу, неће донети никакву корист. Важно је истаћи да је амерички спољнотрговински дефицит у прошлој години износио више од 500 милијарди долара, а од тога само трговински дефицит са Кином био је више од 300 милијарди долара. Дакле, Трамп се налази под притиском и мултикорпоративног света у САД и политичког естаблишмента, који очекују да он на неки начин парира том неповољном фактору за САД, односно тако великом дефициту у трговини са Кином. Зато је и овај корак део те стратегије да се Кина, под наводницима, оптужи за све невоље које Америка има на спољнотрговинском плану“, напомиње Денда.
Како каже, Кина је већ наговестила да ће, уколико ситуација ескалира, припремити такозване узвратне мере.
„Пекинг сматра да ово што Вашингтон ради по Члану 301 представља практично илегални акт, јер је то домаћи закон САД који они намећу на међународном плану. Кина напомиње да се те ствари морају решавати у Светској трговинској организацији и да ће се она жалити том телу на потезе који би можда имали ефекте некаквог протекционизма према кинеској роби. Наравно да ће припремити узвратне мере тамо где је то најосетљивије за Сједињене Америчке Државе, дакле у питањима извоза аутомобила, пољопривреде и тако даље“, категоричан је Денда.
Он додаје да је, засад, све на речима, и да се још не зна ни колико далеко нити дубоко ће ићи истрага коју Американци најављују. Са друге стране, напомиње Денда, Кинези поручују да ће и они спровести антимонополска истраживања и нефер трговину америчких компанија у Кини.
Према наводима листа „Волстрит џурнал“, Вашингтон жели да Пекинг уведе строже казне за крађу интелектуалне својине и да ублажи намете америчким фирмама које се надају уласку и стицању удела на кинеском тржишту напредне технологије. Денда међутим сматра да су овакве наде Вашингтона неосноване.
„То се сасвим сигурно неће догодити на овакав, арбитрарни начин. Међутим, Кинези подсећају да су Американци према њима примењивали Члан 301 и 1994. године, као и 1996. и 1997, али да су на крају ипак долазили до неког компромиса. Пекинг се не узбуђује превише у смислу некаквих наглих реаговања, он има политику ’чекања и деловања‘, па не верујем да може доћи до неког озбиљног нарушавања трговинских односа двеју држава јер би то, у крајњој линији, штетило и самом Трампу и Белој кући“, каже Денда за Спутњик.
