У последњих десет година Русија је нагло интензивирала изградњу војне инфраструктуре на Арктику. На територији од скоро 800 хиљада квадратних километара које припадају Русији граде се постројења, базе, аеродроми и друга инфраструктура. Министарству одбране Русије у томе помаже и једина нуклеарна ледоломачка флота на свету.
Москва има око 40 ледоломаца, од чега су шест на нуклеарни погон. Далеко иза Русије је Канада са седам ледоломаца, али ниједан није на нуклеарни погон.
Совјетски ледоломац „Арктик“ први је стигао на Северни пол пре тачно пре 40 година. Експедиција је бројала 200 људи, а преводио ју је капетан Јуриј Кучијев. Моћни ледоломац испловио је из Мурманска 9. августа, а на одредиште је стигао за само осам дана. То је допринело јачању имиџа Совјетског савеза у научној и технолошкој сфери, а такође се сматрало и огромним војним успехом.
Совјетски савез је на Арктику имао своје базе, луке и постројења за војску, али су распадом земље та места напуштена. Руски председник Владимир Путин планира да реактивира нека од њих, али и да гради нова.
Западни медији оцењују да је Русија на путу не само да сустигне моћ коју је некада имао СССР, већ и да постане јача.
Међутим, западне земље које претендују на тај регион покушавају да не заостају у тој трци, с обзиром на то да контрола над Арктиком пружа низ важних економских, војних и политичких предности.
Стратешки важан регион
Експерти кажу да Русија повећава своје војно присуство на Арктику из више разлога. Прво, земља добија могућност да контролише Северни морски пут, као важну транспортну артерију. Само током прошле године бродови су преко њега превезли 7,26 милиона тона различитог терета и по први пут премашили показатеље из совјетских времена.
Друго, Русија на тај начин штити своја богатства у водама Северног леденог океана — нафту и гас. Арктик је ненасељен и непогодан за живот, али крије велике залихе нафте и гаса за које се боре Русија, САД, Норвешка, Канада, а у последње време се у ту игру умешала и Кина.
Природни извори, који су најважнији за економију Русије, концентрисани су у овом региону, а руски председник Владимир Путин је навео да се вредност сировина на Арктику процењује на 30 билиона долара.
Према истраживању Америчког геолошког института, поларна територија на северу лежи на око 412 милијарди барела нафте, што је скоро четвртина светских неоткривених залиха.
И трећи главни задатак је заштита руских северних граница. Са тачке гледишта безбедности тај регион је прилично „рањив“ и Русија одатле штити земљу од бродова потенцијалних непријатеља, опремљених системима ПРО са стратешким ракетама.
Северна флота чува границе
Најхладније руске границе чува Северна флота, која је у саставу Обједињене стратешке команде „Север“.
„Русија формира мрежу војних база на Арктику. Северна флота ће ојачати њихове могућности ако дође до напада на Русију. Северна флота стално вежба операције подршке тим базама уз помоћ ракетних бродова и пребацивање моторизованих јединица. Наша флота се стално налази у мору, а посаде стичу вештине и знања који им омогућавају да извршавају војне задатке у било којем делу света, било да је реч о Арктику или о Средоземном мору. Осим тога, Русија гради флоту ледоломаца, опремљених артиљеријским и ракетним системима. Ти ледоломци не само да разбијају лед и отварају водне путеве, већ могу да нападају непријатељске објекте на обали и непријатељске бродове. У тој сфери Америка заостаје за Русијом. Осим ледоломаца, Арктичка флота добија стратешке вишенаменске подморнице класе ’Бореј‘ и ’Јасењ‘. То су тренутно најнапреднији бродови, а то признаје чак и Запад“, каже за Спутњик војни аналитичар Дмитриј Литовкин.
Експерти истичу да се Северна флота данас не може називати само флотом. По својој функционалности она више одговара оперативно-стратешкој команди или војном округу.
У њен састав улазе ракетне и артиљеријске јединице, механизована пешадија, дивизија ПВО и друге пешадијске структуре. У зони одговорности је цео Арктички регион изузев његовог источног дела. Северна флота може да заштити област и од крстарећих ракета потенцијалног непријатеља.
„То што је Русија урадила за последње четири године не може нико да достигне. И Америка, и Канада, чак Аустралија и Кина претендују на свој део Арктика, који ми називамо ’руским‘. Москва је много пута позивала светску заједницу: ’Дајте да седнемо и да се једном за сва времена договоримо границе на Арктику‘, али свет не жели да се договара. Ми покушавамо да ојачамо сопствене границе. То се не свиђа ни Американцима, ни Французима, ни Канађанима — никоме. А ми мирно и уверено ’седимо‘ у ’руском сектору‘ Арктика. Ми тамо распоређујемо потпуно аутономне војне јединице, које имају све арктичко: арктичке моторне санке, арктичке објекте, авионе, бродове, хеликоптере. Све то је усмерено да би се поуздано заштитио ’руски сектор‘ на Арктику. То нервира Запад, а посебно Америку“, каже за Спутњик војни аналитичар Виктор Баранец.
Арктичка техника за екстремне климатске услове
Русија је развила специјалну арктичку технику за екстремне климатске услове. На овогодишњој војној паради улицама Москве су прошле арктичке модификације руских система ПВО: зенитни ракетни систем „Тор-М2ДТ“ и зенитни ракетно-топовски систем „Панцир-СА“, а такође и пратећа возила.
Руски пројектни бирои су конструисали и покренули серијску производњу специјалних војних теренских возила прилагођених условима крајњег севера. Међу најзанимљивије моделе спада ДТ-30 „Витез“.
Ту су и зглобни гусенични транспортери ДТ-10ПМ, транспортери-тегљачи ДТ-3ПМ и лаки гусенични транспортери-тегљачи марке ГАЗ, предвиђени за коришћење у посебно тешким друмским и климатским условима, при температури до минус 50 степени Целзијусових, затим специјална теренска возила ТРЕКОЛ, која могу да раде и у невероватним временским условима, при температури од минус 60 степени Целзијусових, као и војне моторне санке А-1 и војни квадроцикл АМ-1.
Посебну улогу у том региону има 80. Посебна моторизована бригада. Ради се о специфичним војним формацијама, које су оспособљене за извођење најсложенијих борбених задатака у суровим арктичким условима. Те бригаде су опремљене специјалном борбеном и транспортном техником, која је погодна за употребу у екстремним климатским условима и то на терену који је често врло непроходан. Такође, користе и ирвасе и псе, који могу да прођу тамо где техника не може.
Састав те бригаде чини људство које је прошло веома захтевну обуку, а опремљене су најсавременијим оружјем и техником, попут специјалних модификација тенкова, моторних санки — ТТМ-1901 „Беркут“, борбених возила и хеликоптера — Ми-8АМТШ-ВА, познатих под називом „терминатор са Арктика“, који немају пандане у свету.
Тај хеликоптер је опремљен моћним моторима, системом заштите од леда и скијама за слетање, дизајниран је за борбу у невероватно хладним условима, чак и на минус 60 степени Целзијуса, као и током екстремних временских непогода.
У плану је изградња и нових ледоломаца. Очекује се да ће ове године у састав Северне флоте ући ледоломац „Иља Муромец“, који је у стању да ради на леденом пољу дебљине до једног метра. Осим испуњавања своје основне функције — спровођења бродова кроз арктичке воде — он може и да превози терет и да снабдева арктичке јединице неопходном опремом.
У саставу одреда Северне флоте је и најновији транспортер наоружања „Академик Коваљов“, изграђен по пројекту 20180ТВ. Тежина брода износи 6.300 тона, а дужина 107 метара. Транспортер је предвиђен за превоз наоружања.
У састав те флоте је ушао и велики брод „Вицеадмирал Кулаков“, као и спасилачки брод „Памир“ и брод за подводне радове КИЛ-164.
Осим тога, до 2020. године за потребе Војно-морске флоте требало би да буде изграђен и патролни брод арктичке зоне „Иван Папанин“ по пројекту 23550. Он ће бити наоружан противбродским ракетама и универзалном пушком АК-190, калибра 100 милиметара.
Путинова „детелина“
Русија је данас једина земља на свету која има војне базе на Арктику — „Арктички тролист“ је најсевернија руска база противваздушне одбране. Смештена је на острву Александар на архипелагу Земље Фрање Јосифа. То је једини објекат на свету направљен на 80 степени северне ширине. У састав команде улазе надводне и подводне снаге, морска авијација, обалска стража и ПВО.
Осим просторија у којима су системи за посматрање и командовање, у том објекту налазе се спаваонице, трпезарија, теретана, биоскопска и концертна сала, атријум, библиотека, стакленик, медицински пункт, гараже и аутономни енергоблок, као и станица за пречишћавање воде. Конструкција базе омогућава војницима да се крећу целом базом из зграде у зграду без изласка на ледене температуре, а у свакој соби има и телевизор на којем могу да гледају руске канале.
Путиново чудо на Арктику личи на детелину са три листа, простире се на 14.000 квадратних метара, има три спрата и обојено је у боје руске заставе.
У бази може да живи и ради 150 особа, а резерве хране и енергената довољне су за годину и по.
Аналитичари сматрају да борба за Арктик тек предстоји. Они, међутим, прогнозирају да ће то пре бити дипломатски спор него војни конфликт, а како истичу „у дипломатском спору увек побеђују они који имају добре војне аргументе“.
