Штавише, у своју је процену Сорош толико уверен да у њу наставља да улаже иако је ове године већ изгубио преко милијарду долара „шортујући“ вредност берзе — прогнозирајући дакле пад њене вредности — а она је ове године порасла за преко 10 процената.
Да ли је Сорош изгубио пословну способност или види нешто што други не виде? И шта о стању глобалне економије, овог неолибералног економског поретка у коме живимо, говори податак да је 10 најбогатијих појединаца у протеклих годину дана своје богатство увећало за преко 100 милијарди долара, док је истовремено лична задуженост Американаца досегла највећи ниво у историји а њихови реални приходи стагнирају већ деценијама?
О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили економска новинарка Ружа Ћирковић и адвокат и некадашњи директор Агенције за приватизацију Бранко Павловић.
„Као што су још 2005. били најављени догађаји 2008, тако се и сада најављује пуцање ’балона‘ у америчкој економији“, наводи Ружа Ћирковић. „Овакве анализе појављују се у врло озбиљним европским економским медијима, упозорења чак постају све оштрија, а на неки начин их је потврдио и Међународни монетарни фонд. Из свега тога можемо да закључимо да Сорош није једини који прогнозира такав развој догађаја, кога нико не може да заустави, као што ништа није могло да заустави ни кризу 2008. године.“
Током предизборне кампање Доналд Трамп је непрестано упозоравао да је њујоршка берза „велики, надувани балон сапунице“, дакле да је њена вредност нереална и пренадувана и да ће балон да пукне. Међутим, од када је постао председник, а вредност берзе наставила да расте, управо у томе он проналази доказ успеха америчке економије с њим на челу. Који од два Трампа је ближи истини?
„Као што раст вредности берзе нема везе с било чиме што је Трамп урадио, он нема везе ни са растом продуктивности и бруто друштвеног производа“, објашњава Бранко Павловић. „Сви водећи индекси на берзама, и у Америци и у свету, доживели су невероватан, двоцифрени раст у протеклих годину дана. То је резултат огромне количине финансијских средстава које су претходно упумпане у систем, а које нису пласиране у реалну економију већ у финансијске спекулације на берзи које су и довеле до вештачког раста вредности акција.“
„Доћи ће до озбиљног пуцања и америчке и других берзи“, уверен је Павловић, истичући да нема парадокса у чињеници да се о краху берзе говори кад је берза на врхунцу. „Увек је тако. Људи желе да верују да је све у реду и да ће богаћење бити настављено, али сви објективни показатељи говоре да су се цифре толико одмакле од реалности да је пуцање тог балона неминовно.“
Може ли, ипак, вредност берзе да настави да расте у недоглед? Да ли је ове трендове могуће наставити мерама као што су политика ниских каматних стопа и квантитативно олакшавање, или је крах неминован, и само је питање када ће се догодити и шта ће га изазвати?
„Наравно да то не може да се настави у недоглед“, уверена је и Ружа Ћирковић. „То је показала и 2008. година, а проблем је у томе што крах америчке еконоије за собом повлачи и читав свет.“
Кризу 2008. изазвало је пуцање тржишта некретнина у Америци. У најкраћем, кредити за куће давани су кредитно неспособнима, банке су онда масовно почеле да заплењују некретнине, што је изазвало пад њихове вредности, и тиме је отпочела ланчана реакција која је потресла читав свет. „Ројтерс“ ових дана, позивајући се на податке њујоршког ФЕД-а, јавља да је лична задуженост Американаца сада још већа него што је била тада, уочава се тренд све већег кашњења у отплати дугова на кредитним картицама, а слична ситуација је и на тржишту кредита за аутомобиле. Да ли су ово знаци да је нова криза све ближа?
„Нико не зна када ће то да се догоди. Али с великом поузданошћу можемо да констатујемо да је тренд такав, и да се убрзаним корацима приближавамо том тренутку“, каже Бранко Павловић.
Презадуженост обичних Американаца, а није много другачије ни у остатку западног света, последица је чињенице да њихова реална примања стагнирају већ тридесет година. С друге стране, „Блумбергов“ индекс милијардера показује да су десеторица најбогатијих људи света своје богатство у протеклих годину дана повећали за преко 100 милијади долара. Шта то говори о неолибералном економском поретку у коме живимо?
„Овакви трендови настављају се зато што нико не жели да се добровољно лиши својих привилегија… Очекивало се да ће се свет опаметити после драматичне кризе 2008. године, али, очигледно, то се није догодило. Финансијски лоби је, једноставно, исувише јак да би тако нешто дозволио“, оцењује Ружа Ћирковић.
Имајући то у виду, поставља се питање да ли је управо ова растућа неједнакост логичан резултат неолибералног економског поретка у коме живимо, то јест постоје ли уопште основе за наду у општи напредак и благостање у садашњим оквирима?
Не, уверен је Бранко Павловић: „Систем иде тачно тамо где је и програмиран да иде. То пластично показује податак да осморо најбогатијих људи на свету поседује колико и 3,8 милијарди људи са дна лествице. Неједнакост достиже размере какве су незабележене у људској историји“.
