План Македоније да подржи Косово у Унеску, повлачење српских дипломата из Скопља и званична изјава која је уследила из Македоније да ће се у овом питању понашати како се буде понашала већина држава Европске уније нису нешто што одликује добросуседску политику коју је македонски премијере Зоран Заев обећао Србији и српском руководству.
Које последице може да има овај след догађаја?
Македонски аналитичар Бранко Ђорђевски за Спутњик каже је јасно да су се односи Македоније и Србије постали талац Косова, односно албанске политике. Како наводи, порука коју је Србија повлачењем дипломата из Скопља послала Македонији модел је по коме ће се Београд понашати ако Македонија не одустане од подршке Косову за пријем у Унеско.
„Македонија би из овога требало да извуче поуку да би, ако буде гласала у супротности са интересом Србије, могло да дође и до преиспитивања употребе уставног имена Македоније, односно, Србија би могла убудуће да користи референцу БЈРМ, а не Република Македонија, као што је досад то чинила. Јасно је да је Косово та тачка где се интереси Македоније и Србије разилазе због постојања велике албанске заједнице у Македонији, али и због чињенице да је Македонија признала државност Косова. Сада то удаљава Србију и Македонију. Могу само да се надам да то неће ескалирати. Веома је битно како ће да одигра македонски премијер Зоран Заев, јер он је досад стајао на ставу да ће Македонија бити неутрална када је у питању пријем Косова у Унеско“, каже наш саговорник.
Ђорђевски тврди да је цела ствар у рукама Албанаца, који чине део владе Македоније и од којих зависи и опстанак актуелне владе.
„Они траже да Македонија подржи пријем Косова у Унеско, и не видим који би други потез Заев могао да повуче у таквој ситуацији. Али сада је заиста он на потезу. Сам је рекaо да Македонија треба да буде неутрална, сам је изазвао реакције албанских странака. Гласање у Унеску се приближава, и можемо само да чекамо и да видимо шта ће он лично да уради.
Он се нада да до веће ескалације политичког сукоба неће доћи, али напомиње и да је ово време интереса, те да се свака држава поводи за својим.