Данас у Европи и свету свакодневно страдају невини људи. Механизам за заштиту не постоји. Колико је Европа заштићена и да ли је могуће спречити терористичке нападе?
О томе су у емисији „Други поглед са Љубинком Милинчић“ говорили професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић и декан Факултета за међународну политику и безбедност Универзитета Унион „Никола Тесла“ Виолета Таловић.
Сведоци смо разних трагедија изазваних тероризмом у бројним европским градовима, притом не знајући зашто се терористички напади догађају, нити где ће се нешто догодити. Све то нас враћа на, сада већ стари предлог бившег руског председника и садашњег премијера Дмитрија Медведева из 2008, предлог заједничке безбедности за све европске земље.
Медведев је тај предлог образлагао чињеницом да ниједна земља нити регион не може да развија сопствену безбедност на рачун неке друге земље. Тај предлог у своје време није прихваћен у Европи и Америци.
Неприхватање идеје Медведева била је грешка, сматра Виолета Таловић. Русија је имала, каже она, дугу и веома болну историју у којој се на тежак начин суочавала са тероризмом на делу своје територије — северном Кавказу.
„Са тим дугим и веома болним искуством, Русија је свету и међународној заједници заиста могла да понуди објективније и право решење управо у заједничкој борби против пошасти каква је тероризам. Да се у то време кренуло са том идејом, мислим да би међународна заједница, на основу руских искустава, можда могла да има континуирану и организованију борбу, макар у сагледавању онога што се може назвати међународним тероризмом“, каже Таловићева.
Она подсећа да је Русија у једном тренутку постала изоловани политички фактор, а Запад и САД имале су другачије интересе, па су, како каже, у својим лабораторијама умели да изнедре терористе који су се, на крају, окретали против њих.
Много тога је у руској стратегији борбе против тероризма веома модерно, каже Симеуновић, јер многе светске околности Русији иду наруку. Русија, за разлику од западних земаља, никога није бомбардовала.
Симеуновић износи пример Либије, где, како каже, Русија може да одигра важну улогу у стабилизацији те земље, за разлику од САД и Француске.
„Русија, под један, може да одигра велику и важну улогу у борби против тероризма у Северној Африци, а под два, игра важну улогу на Блиском истоку, јер, будимо искрени, док Русија није почела да бомбардује ДАЕШ, ДАЕШ је бујао, цветао, ширио се и имао територију већу од Велике Британије“, каже Симеуновић.
Европу и свет нису болеле руске ране од тероризма, и тек када је на својим плећима осетио баласт тероризма, Запад је том проблему пришао озбиљније, каже Таловићева.
Без обзира на размимоилажења у важним питањима, као што су Украјина, Крим или Блиски исток, Америка и Русија сарађују у борби против тероризма у Сирији, каже Симеуновић. Та сарадња изнуђена је заједничким непријатељем, и да Русија није ушла у борбу против ДАЕШ-а, та би организација и даље ширила своју територију. Да је, са друге стране, само Русија ушла у борбу против терориста, без САД, ефекат не би био потпун, каже Симеуновић.
„Сарадња Америке и Русије у борби против тероризма је неопходна. Тероризам се не може победити док год једна страна види корист у томе да друга страна трпи ударце. Корист од тога је врло мала. Шта Русији може да помогне ако у Америци погине један број цивила од бомбе коју ће подметнути терористи?“, каже Симеуновић.
Русија је за Америку проблем због онога што је чини великом силом, наставља он, а то је број тенкова и број нуклеарних бојевих глава. Америка и Русија имају успеха у борби против тероризма јер имају централизоване системе у тој борби. Са Европском унијом то није случај, каже Симеуновић.
Због тога се највећи број терористичких напада и догађа у Европи.
„ЕУ је савршена као економска заједница, али као безбедносна заједница није зато што њене обавештајне службе шаљу једна другој само онолико података колико морају и када морају, а остало љубоморно чувају за себе“, објашњава Симеуновић.
Чињеница да су у Барселони на мети били цивили из многих европских земаља говори нам да ће европске земље морати да седну за преговарачки сто и потраже решење, закључује Таловићева.
