Циљ сукоба великих светских сила, чији је епицентар сада на Блиском истоку, односно у Сирији, јесте да се успоставе нове границе у том региону, а не да се сукобе Русија и Америка. То је, према Лепехиновом мишљењу, вештачки сукоб.
„Задатак Русије је, просто, да брани позиције у Сирији, као и у Ирану, Ираку и другим сувереним државама на Блиском истоку. За Америку је, међутим, веома важно да преуреди свет у складу са својим интересима, као и с интересима Велике Британије и Израела. Ако Русија успе некако да стабилизује ситуацију и да се договори с Америком до 2024. године, прећи ћемо на позитиван процес. Ако не успе, онда ћемо одлучивати о питању да ли ће бити или неће бити трећег светског рата“, сматра Лепехин.
Пре избора Доналда Трампа за председника САД свет се, напомиње руски аналитичар, кретао ка глобализацији на амерички начин, односно ка учвршћивању пирамиде глобалне власти на чијем су врху Сједињене Америчке Државе. То је, подсећа он, период од два мандата Џорџа Буша Млађег и два мандата Барака Обаме.
„После 11. септембра 2001. године дошло је до учвршћивања супердржаве која је покушала да подјарми читав свет. Јасно је да иза тога стоје монопол Система федералних резерви, монопол долара и сличне интересне сфере“, наводи Лепехин, истичући да то нипошто није у складу с интересима финансијског система Кине, Европе, Русије.
Због тога је, сматра наш саговорник, неопходно стварање вишеполарног света у којем се „неколико цивилизованих групација из Америке, Европе, Кине, Индије, Русије договара о правилима игре“.
Према његовом мишљењу, процес преображаја монополарног света у вишеполарни требало би да буде окончан до 2024. или 2025. године.
„То су два Трампова мандата и крај четвртог председничког мандата Владимира Путина. Ова два лидера морају да окончају прелазак на вишеполарни свет. Задатак таквих као што су Макрон или будући немачки канцелар јесте да створе нову Европу која није марионета америчких демократа него иде својим сопственим путем“, наводи Лепехин.
Према његовом мишљењу, Европа се сада прераспоређује у три велике групације, а то су старе европске државе, попут Немачке и Француске, од којих у великој мери зависи будућност НАТО-а и Европске уније, затим „такозвани радикали који ни за шта не одговарају и само су марионете ЕУ и САД“, међу које он сврстава Пољску и балтичке земље и, најзад, балканске државе које „проналазе себе и трагају за некаквом формулом независног постојања у великом интеграционом простору“.
Док год је Русија успешна, Балкан не треба да страхује
Наш саговорник, који води Институт евроазијског савеза у Москви, у Београду је боравио поводом међународне конференције „Београдски стратешки дијалог“ која је недавно одржана у српској престоници.
Србија, према његовом мишљењу, показује да је лидер на Балкану, поред осталог, тиме што инсистира на војној неутралности, а то је потврђено и на београдском скупу.
Наш саговорник је уверен да, док год је Русија успешна у супротстављању политици наметања западних интереса, Балкан не треба да се плаши нових сукоба.
Сукоби и кризе у Србији и на Балкану увек су се, напомиње Лепехин, одвијали паралелно са сукобима на територији Русије и бившег Совјетског Савеза.
„Да није било перестројке у Совјетском Савезу, не би било ни распада Југославије. Да није било рата у Чеченији, не би било ни трагедије на Косову“, уверен је руски политиколог.
„Србија је 1999. године била пример мале државе која се супротставила Америци. Сада се Америци супротставља Русија. Ако буде успешна у томе, сукоба на Балкану неће бити“, уверен је Лепехин.
Ко ће окончати слатки живот европске бирократије
Када је реч о Европској унији и променама унутар овог савеза, наш саговорник сматра да се промене у руководствима европских земаља, попут доласка Емануела Макрона на председничку позицију у Француској, могу посматрати као део кампање која подразумева „постављање Европе на место“.
„Макрон је само марионета, његов тим ради у вези с Трамповим тимом. Он разуме само оно што се од њега тражи, а тражи се да омогући постепено преусмеравање Француске на вишеполарно уређени свет“, наводи наш саговорник.
На питање због чега Европска унија инсистира на причи о руској агресији у тренутку када се суочава с изузетно озбиљним проблемима, какви су тероризам и миграције, Лепехин одговара да је реч о потреби да европска бирократија задржи свој „сладак живот“ — да добија лепу своту новца за решавање једноставних задатака.
„За постојање НАТО-а, рецимо, неопходна је опасност. Та опасност мора да буде измишљена, јер, ако показујеш истинску опасност, онда с њом мораш и да се бориш. А како би се НАТО борио против тероризма? За то је потребно преуредити сопствене механизме, односно, треба укинути чиновника и постати војник“, истиче Лепехин.
За борбу против истинског непријатеља, у овом случају тероризма, неопходни су, објашњава наш саговорник, неки идеали, потребан је дијалог, нужно је тежити правди, залагати се за очување суверенитета држава.
„Такви задаци нису примерени, они су, заправо, такође потчињени транснационалном капиталу. Због тога је њихов главни интерес да измишљена опасност, на пример, Русија, омогући, с једне стране, да се земље држе у страху и да се кроз то управља њима, а с друге стране, да се осигура буџет“, наводи Лепехин.
Он подсећа да ни у руској, као ни у српској доктрини, или доктрини било ког другог православног народа, просто нема агресије, освајања.
„Они то одлично знају, али их то не спречава да узимају новац за борбу против те измишљене опасности, да се померају ка границама Русије и да на разне начине представљају ту претњу“, наводи Лепехин.
Он је, међутим, уверен да ће долазак Доналда Трампа на чело Америке и његово инсистирање на томе да Европа улаже новац у НАТО приморати ЕУ да збиља промени своју досадашњу политику и да се заиста побрине за своју независну позицију.
Задатак нових, привремених европских лидера, попут Емануела Макрона или оног који ће, како каже, сменити Ангелу Меркел на месту немачког канцелара, јесте да се та стара страница затвори. Потом ће се, уверен је Лепехин, у европским земљама појавити лидери чији ће приоритет бити заштита сопственог националног идентитета.
