Више од деценије, вехабије и радикални исламисти лагодно бораве што на Косову што у федералној БиХ, ширећи се тако што користе мрежу добротворних организација које су финансиране углавном преко Саудијске Арабије и Турске, али и других земаља арапског света.
Џамије, које на Косову ничу као печурке после кише, отворено регрутују младе џихадисте за борбу у Сирији на страни терориста. У Босни пак затворени арапски градови више нису реткост, а почели су да се граде и на територији РС. И мада то све траје деценију, европски званичници, тачније министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц, тек сада су схватили колики је утицај муслиманских земаља у региону Балкана. Експлицитно, утицај Турске и Саудијске Арабије. Курц је чак отишао и даље и обелоданио податак да се у Сарајеву и Приштини женама плаћа да забрађене изађу на улицу, како би промениле слику града (?!). Европа, истакао је Курц, то не сме да посматра без деловања. Министар иностраних послова Аустрије је нагласио да ЕУ мора и даље да игра активну улогу у овом, како је нагласио, по ЕУ веома важном региону.
Ако је Европа свесна да је утицај ислама на Балкан тако велики, зашто то помиње тек сада, и зашто није ништа преузела да тај утицај спречи.
Професор др Бојан Милисављевић са Правног факултета подсећа да је Турска у другачијим односима и са ЕУ и са државама на Балкану, посебно после покушаја државног удара у тој земљи: „Турска је све даље од евроинтеграција и логично је да своју спољну политику усмерава ка овим просторима“.
Ту се, наглашава наш саговорник, њен утицај не завршава већ се он шири и на државе ЕУ као што је Немачка или Аустрија због својих националних мањина.
„Дакле, они имају тај етнички модел, и преко њега покушавају да остваре своје интересе и на овим просторима. Оно што ЕУ може да уради овим поводом, осим осуде, јесте да убрза процес евроинтеграција и да прикључи државе Западног Балкана ЕУ, чиме би овај регион знатно лакше могао да се носи са утицајем Турске и других исламских држава“, каже наш саговорник.
На питање зашто званичници ЕУ тек сада покрећу ово питање, наш саговорник каже:
„То је узроковано чињеницом да се приближавају избори у Немачкој, а постоје и одређени политички притисци унутар Аустрије, и у том смислу на изјаву Себастијана Курца много су утицали и унутрашњи политички разлози“, објашњава он.
Аустријски министар спољних послова нагласио је и да је исламизам у порасту у регионима где је дошло до раста тензија између земаља или различитих народа, те да ЕУ мора да има активну улогу у овом, по њу, веома важном региону.
Да би се то десило, професор др Љубиша Деспотовић са новосадског Факултета за европско-правне политичке студије каже да ЕУ мора прво да реши овај проблем у свом дворишту.
„Они који су проблем нама не долазе директно са истока, већ из држава ЕУ. То значи да ЕУ мора прво да промени стратегију и приступ овом питању у својим редовима, па тек онда може да се усмери на наше подручје“, наводи он.
Ширење радикалног ислама на Косову оставило је велике последице. Девојке одбијају да се рукују са људима, чак и не причају са мушким рођацима. Много младића је отишло и прикључило се исламистичким групама. Око 200 Албанаца са Косова искористило је стипендију да проучава ислам у Саудијској Арабији, а многи од њих вратили су се са мисионарским жаром.
Имају строг начин молитве, стран умереној исламској традицији која је на Косову раније владала. Радикални имами проповедају у новим џамијама, изграђеним од саудијског новца. Чак су забележени случајеви рушења џамија старијих од 400 година, историјске библиотеке у Ђаковици, дервишких манастира, гробаља, све што вехабије сматрају идолопоклонством. Утицај радикалних имама достигао је врхунац почетком сукоба у Сирији. Они су путем радио и телевизијских емисија проповедали врлине џихада, апелујући на младе да оду да се боре.
Од лета 2012. косовска полиција је затворила 12 вехабијских добротворних организација и ухапсила 40 особа.
Зашто локалне власти заједно са Кфором и Еулексом нису раније зауставиле ширење екстремизма, питање је о коме се широко дебатује, не само на Косову већ и шире. Паре којим се финансирају исламисти на Косову често долазе заобилазно, преко трећих земаља, како би се прикрила њихова намена и дестинација. Највећи трансфер који је пресретнут десио се пре неколико година, када су косовске власти замрзле 500.000 долара из Саудијске Арабије намењених једном тинејџеру на Косову. Начин финансирања сличан је и у БиХ. Тамо новац углавном долази преко посредничких агенција за куповину имовине.
