Није баш најјасније зашто је „Ледо“, загребачка фирма у саставу „Агрокора“, ових дана саопштио да је још 7. јуна Трговачки суд у Београду донео одлуку којом је тој фирми забрањено да привремено располаже уделом који има у својој ћерки-фирми, београдском „Фрикому“.
Та сада подгрејана вест први пут је „обишла“ медије у региону још у првој половини јуна, брзо по одлуци београдског суда. Ипак се нешто сазнало из „Ледовог“ најновијег саопштења.
„Сбербанка“ је пред Лондонским судом међународне арбитраже покренула поступак против „Агрокора“ и 11 његових фирми које су биле гаранти за 450 милиона евра кредита које је руска банка дала „Агрокору“. Пошто је „лекс Агрокор“ увео поступак ванредне управе у ту фирму, „Сбербанка“ је одлучила да пред судом заштити своја средства.
У исто време је и ванредни управник „Агрокора“ Анте Рамљак пред судом у Лондону поднео захтев за признавање поступка ванредне управе. Арбитражни поступак ће мировати док се правоснажно не одлучи о Рамљаковом захтеву. А то се, како је наведено у саопштењу „Леда“, најраније може очекивати тек у новембру ове године.
Тек после тих одлука суда, дакле на самом крају године, може се очекивати да ће бити извесније на који начин ће се расплести случај „Агрокор“. Да ли ће „Сбербанка“, као највећи кредитор највеће фирме на Балкану, која запошљава око 60.000 људи, успети да стави руку на неке од „Агрокорових“ фирми, или ће „Агрокор“ кренути у продају онога што се може продати како би могао да намири макар део потраживања.
А дуг „Агрокора“, као што је већ познато, процењен је на око шест милијарди евра и шест пута је већи од вредности његове имовине. Управо толико, 1,1 милијарду евра износе и укупна потраживања „Сбербанке“ од „Агрокора“.
Да је случај „Агрокор“ ушао у нову фазу говоре многобројни судски поступци које је покренула „Сбербанка“, што централа у Москви, што њене филијале у Загребу и Љубљани, од Лондона, преко Словеније, Србије, Црне Горе.
„Ледо“ је у Србији покренуо лед још 7. јуна, када је Трговачки суд у Београду донео привремену меру забране располагања имовином „Леда“ у „Фрикому“, како би „Сбербанка“ осигурала своја потраживања од 100 милиона евра због невраћеног кредита коме је гарант био „Ледо“. На ту суму се накарикало и 1,3 милиона евра камате. У случају „Мивела“ суд у Београду такође треба да одлучи хоће ли загребачкој „Јамници“ забранити располагање имовином београдске ћерке-фирме „МГ Мивеле“. То је „Сбербанка“ тражила због невраћеног кредита од 34,5 милиона евра за који је гарантовала „Јамница“.
„Сбербанка“ је, такође, суду у Зрењанину поднела захтев за забрану продаје фабрике „Дијамант“, која је такође у саставу „Агрокора“.
На питање шта даље може да очекује око 11.000 запослених у „Агрокоровим“ фирмама у Србији, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је са становишта интереса наших радника одлука суда у Београду добра.
„То што је урадила руска ’Сбербанка‘ подносећи захтев да се ограничи располагање хрватском имовином у Србији због њених потраживања према ’Агрокору‘ је сасвим у реду мера, и чак мислим да је у овом тренутку добра мера суда који је то дозволио јер је на линији заштите интереса наших предузећа и наших грађана“, каже за Спутњик Савић.
На питање колико на даљи расплет ситуације око „Агрокора“ може да утиче одлука суда у Лондону, он каже да ће Рамљак настојати да обезбеди његову надлежност за све делове „Агрокора“ па и за српску страну, што је такође тражио од суда. Али, додаје, легитиман је и захтев „Сбербанке“ да бар блокирају имовину „Агрокора“, па и у Србији, да се она не отуђује како би њом могли да намире нека своја потраживања.
„Шта ће сад бити, тешко је то проценити. Ако би се уважио хрватски захтев, то би било јако лоше по грађане Србије који раде у ’Агрокоровим‘ фирмама јер би то значило да лондонски суд ипак признаје право стечајном управнику да може и овде да се понаша као и према имовини у Хрватској. А тамо Рамљак има велика права, и он практично одлучује о целокупној имовини ’Агрокора‘ у Хрватској. Ако се уважи руски захтев, то ће бити и у интересу Србије јер је барем на неко време заштићено пословање предузећа ’Агрокора‘ у Србији и радници могу да буду спокојни“, истиче професор Економског факултета.
Ситуација је компликована. С једне стране, страни послодавац у земљи у којој послује, па тако и Србији, мора да поштује законе те државе. Тако и држава има легитимно право да доноси одлуке које су најбоље у интересу фирми које послују на њеном тлу и грађана који су у њима запослени. С друге стране, приватна својина је неприкосновена у ЕУ, и Србија, која је земља-кандидат за улазак у ЕУ, о томе мора да води рачуна.
Уколико не буде поштовала чињеницу да је „Агрокор“ ипак власник фирми у Србији, то би, упозорава Савић, Хрватска могла да нам „врати“ блокирањем отварања поглавља, што јој ни досад није било страно.
Он подсећа да је суд у Љубљани донео решење у корист Рамљака и пресудио да на територији Словеније важи његова принудна управа за „Меркатор“, који је у саставу „Агрокора“. На то су се жалиле и „Сбербанка“ и словеначка држава.
Чињеница да су и Словенија и Хрватска у ЕУ, у којој се приватна својина не доводи у питање, разлог су, сматра он, што је суд у Љубљани донео такву одлуку.
Како год било, Савић сматра да су „Агрокору“ дани одбројани и да је само питање да ли ће отићи у стечај за неколико месеци или годину дана, и да ли ће банкротирати целокупан или ће можда неки делови преживети.
Његове обавезе су пет-шест пута веће од вредности имовине, чак и под условом да је неко спреман да за њу плати тренутну тржишну вредност. То значи да би повериоци могли да се надају наплати само једне шестине потраживања, и то наравно никога неће задовољити, објашњава Савић. Зато ће се грчевито борити, као што то ради и „Сбербанка“, да у тој утакмици наплате што више могу.
Шта то значи за фирме у Србији? По Савићевом мишљењу, и предузећа у Србији биће у тешкој позицији.
„Али та тешка позиција не мора да значи и да је безнадежна. Можда Рамљак одлучи, а можда и заједно са Србијом, да прода та предузећа док она још нешто вреде, јер су му средства потребна за исплату доспелих обавеза ’Агрокора‘. А за наша предузећа промена власника уопште не мора да буде лоше. Јер свакако да је боље да, за разлику од ’Агрокора‘, добију власника који је савестан и који хоће да настави делатност“, истиче Савић за Спутњик.
Овако како сада ствари стоје, можда звучи песимистички, али у каквом је стању „Агрокор“, радници у предузећима у Србији на краћи рок не би требало да буду забринути. Али на дужи, сматра он, морају да брину.
