Земље бившег СССР-а, које су данас чланице ЕУ, тешко се, изгледа, мире са чињеницом да Србија, као кандидат за чланство у такозваној „породици европских народа“, можда једина, има добре односе са Русијом.
Литвански министар спољних послова Антанас Линкевичијус каже да ЕУ мора да преиспита своју политику проширења тако да се, како је рекао, земљама које деле политику и вредности ЕУ отвори пут ка чланству, а не да европску перспективу имају земље које имају војне вежбе са Русијом.
Линкевичијус није поменуо Србију, али из онога што је рекао није тешко закључити о коме се ради. Наводно, уз Литванију, нашу државу би због Русије могли да коче на европском путу и остале балтичке земље плус Пољска.
Добра сарадња Србије и Русије била је трн у оку појединим бившим и садашњим европским званичницима. Тако је бившем шведском премијеру Карлу Билту и садашњем немачком министру спољних послова Зигмару Габријелу, приликом посета Београду засметао (једини у граду) билборд НИС — Гаспромњефта, што су и објавили на својим Твитер налозима.
Међутим, никада до сада, Србија се није суочила са званичним захтевима из ЕУ да се одрекне сарадње са Русијом, нити са претњама да ће њен европски пут бити успорен због те сарадње.
Европски пут Србије неће бити ни успорен, нити оспорен због сарадње са Русијом, каже Срећко Ђукић, некадашњи дипломата са дугогодишњим искуством у служби на постсовјетском простору. Пре се ради, каже он, о захтевима да се односи између Србије и Русије поставе на други начин — да се раскине уговор о слободној трговини, да се прекине са сваком војном сарадњом и да се Србија придружи санкцијама ЕУ Русији.
Изјава литванског шефа дипломатије дата је, не само у контексту онога што последњих месеци чини ЕУ, већ и у контексту онога што последњих неколико месеци чини и Вашингтон, каже Ђукић.
„То што је Литванија рекла не треба схватити само као став Литваније. Она је гласноговорник те политике, један згодан гласноговорник, јер је веома блиска и сматра се експонентом америчке политике у ЕУ заједно са другим балтичким земљама, тако да то не би требало да је неочекивано и нешто ново за оне који прате те укупне односе“, објашњава он.
Тема српско-руских односа још неће доћи на дневни ред преговора о приступању Србије ЕУ; Литванија то не може да учини сама, без сагласности Берлина, Париза или Рима, каже Ђукић. Треба сачекати окончање избора у Немачкој.
Међутим, управо ће Немачка, према Ђукићевом мишљењу, због својих иницијатива на Западном Балкану, показати више обазривости и пажљивости према српско-руским односима, али због својих односа са Русијом, јер Немачка је, како Ђукић каже, у тим односима мекша него друге чланице ЕУ, а поготово од балтичких земаља и Пољске.
Поједине европске земље покушавају да притискају Србију због Русије зато што се ради о престижу, каже аналитичар Драгомир Анђелковић. Хоће да покажу да је Русија у Европи изолована, а Русија у Србији има јединог реалног партнера западно од Украјине, каже он.
„Мислим да је то цинизам, јер смешно је да земље које су признале Косово и тај начин извршиле једну врсту тихе агресије на Србију, пребацују нашој земљи недостатак било каквих вредности, европских или неких других. Врло је дрско тражити од Србије да се дистанцира од Русије која је фактор подршке у одбрани дела територије и да такав захтев дође од држава које су посредно угрозиле нашу територију јер су признале сецесију“, каже Анђелковић.
И он се слаже да све у процесу проширивања Уније зависи ипак од Берлина. Тежина Литваније је равна нули, она може да хушка, али док год Берлин има интереса да не затвара европски пут Србије, тако нешто се неће десити.
