Годинама сам веровао да су три ствари код Црногораца практично непромењиве: црногорско чојство, јунаштво и гостољубивост, љубав коју гаје према Русији, и у то да су са Јапаном још увек у ратном стању.
За ово треће, када сам о томе 1994. у Токију упитао начелника Генералштаба јапанских одбрамбених снага, генерала Тецуу Нишимотоа, он ме је немо погледао и почео да се смеје. Дакле, у ово треће сада нешто мање верујем.
Додуше, и црногорски историчари сада се доста труде да негирају било какву помисао да је Црна Гора као савезник Русије 1904. године објавила рат Јапану. Кажу, било је добровољаца из Црне Горе који су се у том руско-јапанском рату борили на страни Русије, спомињу се и појединци, као др Анте Гвозденовић, који је био у штабу руског генерала Куропаткина, па Јован Липовац, који је командовао црногорским одредом у том рату, па Александар Саичић… Руски је цар у то време тврдио „да је Црна Гора истински и једини пријатељ Русије“. Љубав је била обострана, Русија је финансијски помагала Црну Гору, обнављала школе и цркве у Црној Гори, слала чак и одећу за двор на Цетињу, слала жито за народ у Црној Гори, црногорски је краљ био и пуковник руске армије.
Године су пролазиле, много је Црногораца заглавило на Голом отоку због Стаљина, процентуално можда чак и највише, много је Црногораца било на дужностима политичких комесара у ЈНА. Зарађивало се на ремонту совјетских ратних бродова у Арсеналу у Тивту, долазиле су совјетске подморнице, разарачи, све по прописима што се тиче погона и наоружања. Југославија је водила рачуна да после сваког совјетског ратног брода у наше луке уплови амерички ратни брод и обрнуто.
Сад, после толико година и рата са Јапаном, Црна Гора је лупила прави шамар захвалности Русији. Прво је ушла у НАТО, који је својим ширењем на границе Русије, заправо, у суштини постао антируски савез, да би сада званична Подгорица послала и своју војску на параду поводом 26 година независности Украјине. Што нису учиниле, односно што су одбиле неке много старије чланице НАТО-а. Овакав бахат, скоро непријатељски потез Подгорице према Русији изван је традиционалних веза црногорског и руског народа. Зар треба бити већи католик од папе? Да ли су црногорски главари свесни да оног часа када уђу у НАТО њихова употребна вредност престаје…
Мирослав Лазански ће данас угостити историчара Александра Раковића, социолога Слободана Рељића, а из Подгорице ће се укључити Марко Милачић. Емисију „На нишану Лазанског“ слушајте данас у 17 часова на таласима Радија Новости на 104,7 мегахерца и гледајте на Фејсбуку.
