Какав је стварни мотив Кине да на предстојећи Самит БРИКС-а позове представнике држава које нису чланице ове организације — Гвинеје, Мексика, Тајланда и Таџикистана.
Да ли је намера да се повећа снага и утицај БРИКС-а и могу ли те земље постати и формалне чланице ове организације?
Професорка на катедри за међународне економске односе и спољноекономске везе на Московском државном факултету за међународне односе подсећа да Кина има право да позива друге државе, јер она то чини као држава председавајућа БРИКС-у.
„Као друго, Кина се увек залагала за за ширење сарадње и у том смислу Пекинг отворено води активну експанзију. Сви знамо, на пример, да се присуство Кине у Африци значајно проширило и у инвестиционом, као и у трговачком, али и техничком смислу. Кина се отворено залаже за проширивање, али није склона блоковским поделама. У томе што је Кина позвала још неке државе на Самит не видим ништа сензационално или лоше. Штавише, то би могла бити и добра прилика за Русију да шири своје интересе.
Исаченко се, ипак, пита како би на пример Мексико могао постати чланица формата (БРИКС), јер је ова земља већ чланица организације НАФТА, чиме се искључује могућност сарадње у оквиру БРИКС-а.
„Генерално говорећи, не мислим да ће се БРИКС значајно ширити, јер не постоји никаква, такорећи „институционална привлачност“. Али, да, можда ће бити јачања сарадње са другим државама“.
Александар Савченко, Експерт за међународну и регионалну економију држава БРИКС, објашњава да то није организација у класичном смислу речи, као што је то на пример НАТО.
„Русија је до сада највећим делом утицала на дневни ред састанака у оквиру овог формата. Аналитичар компаније Голдман Сакс дао је име овој групи земаља које су својевремено бележиле највећи економски раст, а и данас практично представљају половину светског економског потенцијала и имају све могућности да се и даље развијају и да воде самосталну политику. На пример, председнику Индије је на форуму у Санкт Петербургу ово и отворено рекао руски председник Путин и то у присуству великог броја страних представника. При томе је Путин ставио до знања да Немачка, на пример, није у потпуности самостална у вођењу своје политике, с обзиром да умногоме зависи од америчког утицаја и оружја. Али, ето, на пример, једна од чланица формата БРИКС-а, Индија, јесте самостална.
Савченко каже да је БРИКС група држава које се осећају прилично самостално у овом свету и то је оно што их обједињује.
„Број тема на дневном реду на сваком самиту све више се повећава и пуни, такорећи, реалним садржајем. Појављују се заједнички финансијски пројекти. Са друге стране, на пример, у редове партнерске организације ШОС ступиле су Индија и Пакистан. Видимо да се стварају нове организације и окупљање држава, односно, ствара се једна алтернатива постојећим организацијама у вишеполарном свету. Осим тога, важно је подвући да се не стварају блокови, већ флексибилније структуре.
Позив још неким државама, како каже Савченко, не значи да их ико на било шта приморава. Учествовање ових нових држава на предстојећем Самиту у Кини значи да је свакако претходно обављен припремни рад и консултације са обе стране.
У том смислу ћу поменути да када је, на пример, Америка решила да гради зид према Мексику, Мексиканци су одбили да купују амерички кромпир. То јест, у Мексику се такође могу чути они који заговарају вођење нешто самосталније политике, па је овај позив можда корак даље у том смислу.
„Зато можемо рећи да се овде ради о наставку једног одавно започетог процеса, развоја деловања у оквиру формата БРИКС. Иначе, осим економске и политичке, обавља се и сарадња у културној и образовној сфери. И овде почињу полако да се придружују државе којима се допада овакав вид сарадње. Рецимо да је БРИКС заправо формат међународне сарадње који одговара тенденцијама стварања вишеполарног и веома разноликог света“, оцењује Севченко.