Специјалисти су током шест година пратили 230.000 жена и 190.000 мушкараца узраста од 39 до 74 године. Учесници експеримента редовно су пролазили тестове физичке припреме и општег стања организма. Они су, такође, давали извештаје о темпу којим се крећу. Наравно, узети су у обзир и остали фактори као што су: конзумирање алкохола, пушење, хроничне болести, пословни статус, етничка припадност. Али основна ствар био је темпо ходања.
Како пише руски портал „Газета“, током година експеримента у контролној групи је умрло 8.598 особа, од којих је 1.188 мушкараца и 466 жена умрло од срчаног удара. Притом је међу њима било двоструко више особа који су обично ходали полако. Осим тога, ризик од смрти повећала је мала тежина учесника експеримента.
Обрнути резултати истраживања потврдили су претходни закључак: брзи ход помаже да се избегне развој срчаних болести.
Истовремено, брзина хода није повезана са ризиком од карцинома. Али дуг радни дан, више од 55 сати недељно, изазива аритмију и повећава ризик од превремене смрти за 40 одсто у поређењу са онима који раде 35-40 сати.
