Званична представница Стејт департмента Хедер Наверт у четвртак је саопштила да су, као одговор на претходне мере Русије, Сједињене Државе затражиле да до суботе, 2. септембра, буду затворени Генерални конзулат Русије у Сан Француску и два конзуларна објекта у Вашингтону и Њујорку.
Амерички званичници такође тврде да је смањење броја дипломатског особља у Русији, које је захтевала Москва, у потпуности реализовано.
На читав случај се у разговору за Радио Спутњик осврнуо наш искусни дипломата Срећко Ђукић. Питали смо га, пре свега, да ли се нешто слично раније већ догађало у светској политици, као и шта у таквим случајевима каже дипломатска пракса. Он каже да у дипломатској историји, наравно, има сличних примера, али да се у новије време није догодило ништа слично.
„Интересантно је да се тренутно између две велике државе, две велике силе, води један такав дипломатски рат, а да истовремено нема назнака када би он могао да буде окончан“, каже Ђукић.
Вашингтон први почео
Утисак је да је одговор Вашингтона на руске мере, односно одлука о затварању конзуларних представништава, можда мало преоштра реакција. Ђукића смо питали где је ту наводни „реципроцитет“ на којем се инсистира?
„Мора се нагласити да је Вашингтон први повео овај рат у вези са смањивањем броја дипломатских представништава и ограничавањем неких дипломатских функција“, каже он.
„Москва је веома дуго одлагала одговор, и ако се питате где је крај, па крај је тек кад се две стране споразумеју. Али споразума још нема на видику. Разговор Рекса Тилерсона са Сергејем Лавровом указује на то да је Тилерсон желео да га лично обавести о новим мерама, и руски шеф дипломатије је изразио своје жаљење. Мој утисак је да је Америка претерала у дипломатским ратовима које води против Москве“, каже Ђукић.
Нема места нервози
На питање какву реакцију Русије очекује, дипломата каже да у сваком случају не види простор ни за какве нервозне потезе.
„Москва ни до сада није била склона нервози. Доста дуго је одлагала да предузме и ове претходне кораке, рецимо, да затражи да САД самоиницијативно сведу број дипломатског и другог особља на ту реципрочну бројку од 455 људи. Дакле, Русија ће, ја мислим, реаговати вербално, и у тој реакцији оставиће наравно простор за неке контрамере, али мислим да ће све то бити доста суздржано, а и ако и буде неких потеза, мислим да ће они бити на неком доста дужем штапу“, закључује Ђукић.
Сукоб може да ескалира
На питање шта би се догодило уколико би дипломатски сукоб наставио да есклира, односно шта би, на основу његовог искуства, могли да буду даљи кораци уколико се додатно заоштре односи две стране, Ђукић каже да би дипломатски и други персонал у дипломатско-конзуларним представништвима могао даље да се смањује, као и да би могао да се смањи број тих представништава у обе земље.
„Последице тога, на практичном нивоу, осетиће грађани обе државе. Они то заправо већ осећају, а од 2. септембра теже ће долазити до виза, чекаће данима у редовима, и тако даље. То је то што се тиче практичне стране ствари. Политички гледано, тренд погоршања руско-америчких односа би требало да се заустави, јер то објективно гледано никоме не одговара. Упркос свему што се догађа, мој утисак је да Вашингтон, кроз дипломатске контакте са званичницима у Москви, покушава да на неки начин објави крај дипломатског рата са Русијом“, каже на крају разговора за Радио Спутњик дипломата Срећко Ђукић.
