У првом чину, вјероватно у сарадњи са неким од дијелова блиским црногорским властима, британска штампа конструише причу о истинитости умијешаности руске стране у наводни државни удар у Црној Гори, гдје по правилу увијек испливају нови „необориви докази“ који се састоје од извора добијених од неименованих европских обавјештајних агенција.
Новинар Матија Николић за Спутник каже да причу британских медија можемо посматрати кроз аспекат да када год у Црној Гори дође до „јењавања афере државни удар“ и приче око нелегалног и нелегитимног уласка Црне Горе у НАТО, тада се појаве неки страни званичници или британски медији да поново подигну прашину у јавности.
„Да подсјетимо да је прије неких мјесец дана у Црну Гору долазио потпредсједник САД Мајк Пенс, и да се неко вријеме прије тога уопште и није помињала прича о државном удару, док господин Пенс није рекао да је Русија покушала да у Црној Гори убије њеног премијера. Оно што је у свему најгоре јесте понашање црногорских власти које су ту изјаву господина Пенса једноставно прихватиле на тако сервилан начин и напросто је наметнули као да је то истина. Док нигдје нема доказа који би требало да прате овакве изјаве“, наглашава Николић.
Тако је, у најновијој „офанзиви“, британски „Телеграф“ прије неколико дана објавио фотографије на којима се налазе, наводно, Едуард Шишмаков, официр ГРУ-а, и Саша Синђелић, наводећи да су усликане у Београду неколико дана послије покушаја државног удара у Црној Гори, што би, према „Телеграфу“, требало бити додатни доказ о умијешаности руских агената у покушај пуча у Црној Гори.
За „Телеграф“ је потпуно ирелевантно да то када два човјека шетају неким парком, пред ниједним судом на планети није никакав релевантан доказ о било чему, а камоли о завјери за свргавање власти у другој земљи.
Матија Николић скреће пажњу на то да се нико од надлежних органа није огласио поводом фотографија које су објављене у британском „Телеграфу“.
„Нико није затражио те фотографије да провјери њихову аутентичност, када су настале, гдје су настале и да ли се заиста ради о тим људима… А то би било у опису посла, на примјер, специјалног државног тужиоца. То су све ствари које обичном грађанину или људима који размишљају на политички начин јасно указују на то шта се овдје дешава, али када говоримо о невјероватној сервилности власти према НАТО-у, црногорске власти су спремне да прихвате било шта, а без претходне провјере доказа“, каже наш саговорник.
У другом чину већ опробаног сценарија, медијски спин од британских медија преузимају домаћи црногорски медији, по обичају атлантистичке оријентације, па причу такође врте данима, позивајући се на закључке британских таблоида који су неоспорно тачни, јер забога — стижу из Британије.
Матија Николић примећује да се у црногорским режимским медијима оваква матрица активира практично већ „по аутоматизму“.
„Ту нема никакве суштинске анализе, нема ничега што би могло да укаже на једну праву новинарску причу, већ се дешава пропаганда, и то је оно што је најопасније у читавој причи. Имате пропаганду да се на било који начин убиједе људи како је НАТО добар, како је Русија жељела да учини све оно за шта је оптужују, и да је то учинила преко највеће опозиционе групације у Црној Гори“, образлаже наш саговорник.
Према његовој оцени, то и јесте суштина читаве приче, при чему се не нуде никакви конкретни докази нити анализа проблема.
„Никоме више не пада на памет да се пита како ДПС влада са само једним или два мандата више, док би, да је некаква друга ситуација, сви указивали на то да власт са само једним мандатом вишка не може да спроводи било какве крупне промјене у држави, али у Црној Гори је све могуће“, констатује Николић.
Додајмо и да је занимљив тајминг оваквих, условно речено, специјалних операција које се изводе путем медија.
Да подсјетимо, и првобитно када су такође таблоиди из Велике Британије снажно лансирали верзију о покушају мијешања Русије у црногорске изборе, било је то управо у одсудним тренуцима када су се ломила копља по питању уласка Црне Горе у НАТО.
И тада је, по очигледно унапријед осмишљеном и припремљеном медијском спину који је имао за циљ да подупре геополитичке интересе Британије и НАТО-а, у јавности снажно пласирана прича о наводној умијешаности Русије и њених тајних служби за покушај државног удара у Црној Гори.
Тренутак је био одсудан јер је у том моменту на чело Бијеле куће тек ступио за естаблишмент непредвидљиви Доналд Трамп, па је очигледно била процјена да причу о наводној угрожености Црне Горе од Русије и потреби њене заштите и експресног уласка у НАТО, треба додатно прогурати, што је тада и прилично усталасало свјетску јавност.
Нешто сасвим слично, или малтене исто се дешава и ових дана, мада са мало скромнијим дометом, мора се признати, јер је главни циљ уласка Црне Горе у НАТО ипак обављен. Тако да сада поново имамо британске медије у главној улози, чију причу у другом чину објеручке прихватају атлантистичке медијске структуре у Црној Гори, а све са циљем додатне дискредитације Русије.
Ипак, можда најбитнији детаљ везан за тајминг у најновијем случају односи се на околност да је суђење оптуженима за државни удар у Црној Гори заказано за септембар, па је, очигледно, пред почетак суђења пријеко потребно додатно убиједити неповјерљиву црногорску јавност да је припрема за пуч заиста и било.
