О референдуму на Косову и Метохији Албанци нису говорили више од двадесет година. Хашим Тачи, председник привремених косовских институција, сада је ту причу извукао из нафталина.
Иако референдум није био тема ни пред важнијим питањима, као што су Ахтисаријев план или једнострано проглашење независности из 2008. године, Тачи је причу о референдуму потегао у тренутку када је најавио „коначан споразум између Србије и Косова“.
Такође, Тачи је најавио и формирање „свеобухватног тима“ за преговоре са Београдом, у којем би требало да буду све политичке опције косовских Албанаца, представници верских заједница и цивилног друштва.
Како је рекао у интервјуу за косовски јавни сервис РТК, он има и визију како би тај споразум требало да изгледа. Он треба, каже Тачи, да отвори сигурну перспективу Косова у оквиру УН, ЕУ и НАТО-а.
Како Спутњик сазнаје из извора блиских Хашиму Тачију, он је чак смислио и референдумско питање које би поставио грађанима непризнатог Косова. Оно би гласило: „Да ли прихватате споразум постигнут са Србијом?“.
Све што Тачи у овом тренутку ради покушај је да опстане на политичкој сцени Косова, да његова странка формира владу, да не уђе у ризик нових избора, сматра директор Радио Београда и добар познавалац прилика на КиМ Миливоје Михаиловић.
„То је још једна прича коју он сада форсира у косовској и европској јавности, да жели финални споразум, да жели да укључи све могуће политичке структуре на Косову у израду тог финалног споразума и да на крају жели референдум о томе. То је прича коју људи воле да чују, то је прича коју Запад воли да чује, она сугерише закључак да смо близу решења косовског проблема, а у ствари једину корист од те приче има само Хашим Тачи, уколико буде опстао на политичкој сцени“, објашњава Михаиловић.
Суштински, наставља Михаиловић, Тачијева порука је да Албанци неће прихватити ништа што у Бриселу буде договорено, осим признавања независности Косова.
„Када се Тачијеве речи и захтев за референдумом преведе на нормалан политички језик, онда је то то — Албанци неће прихватити ништа. Он све време игра ’бриселску игру‘ која му помаже да остане на власти. Када нема никакве користи од тога, он бојкотује сваки закључак и сваки договор из Брисела и то му је доста година уназад успевало. Прича о референдуму је празна прича, прича о коначном споразуму је празна прича јер нисмо далеко одмакли од самог почетка дијалога, ни оно што је договорено није имплементирано. Не мислим да његова прича има неку другу вредност сем дневнополитичке употребе“, каже Михаиловић.
Америка је од почетка била укључена у бриселски дијалог, истиче Михаиловић.
„Сетите се да, и када је Борко Стефановић водио екипу Београда, тада су и косовска и београдска екипа, пре разговора са европским посредником разговарале са човеком из америчких власти. Америка је заинтересована за то, они су војно присутни на Косову, америчко присуство међу косовским Албанцима је снажно и све време су укључени, на овај или онај начин. Некада као саветници косовског тима, некада као фирма која притиска једну, другу, па и трећу, европску, страну у којем смеру ће се дијалог одвијати“, објашњава Михаиловић.
Врло је могуће да ће се Америка сада директно укључити у дијалог, мада је, каже Михаиловић, за тако нешто потребан и пристанак српске стране, али и пристанак Брисела.
„Што се Србије тиче, мислим да никоме не би сметало да се Америка укључи, јер амерички притисак и америчка важност на Косову су велики. Нико у косовском парламенту или влади не доноси никакву одлуку уколико се пре тога не договори са америчким амбасадором у Приштини“, закључује Михаиловић.
