Готово четири деценије, без прекида, Авганистаном одјекују бомбе, земља је темељно руинирана и људи су изгубили сваку наду. Истовремено, на обнову Авганистана утрошено је толико новца да је могла читава планета да се реконструише.
„У тој земљи нема човека млађег од 45 година који памти време када је био мир. Нажалост, мислим да нема много наде да ће се ствари поправити на боље“, каже Турудић.
Последњих 17 година у Авганистану су константно присутни Американци и упркос најавама у предизборној кампањи да би њихове трупе могле да се повуку, председник САД Доналд Трамп недавно је на брифингу са својим саветницима питао:
„Шта ми радимо уопште 17. година у Авганистану?“, и представио план у којем се између осталог пише „борићемо се до победе“.
„Шта је уопште победа у Авганистану? Очигледно да нема ништа од повлачења Сједињених Држава као што је Трамп обећавао и да долази већи број војника. Већ скоро 17 година Америка је у најдужем рату у својој историји. Можда је претерано, али има флоскула да је Авганистан гробница империја, ту су и Британци поражени, и Совјетски савез, али је заиста питање шта је план са том земљом“, каже Турудић.
Авганистан је обележио преломне догађаје који су били важни за историју света, оставио је трага у историји највећих сила света, не само у Русији, него и у свим државама бившег Совјетског Савеза.
„Авганистан је нека врста трауме која се може мерити са траумом коју су САД доживеле у Вијетнаму. Пре пар месеци читао сам једну приповетку Захара Прилепина, где он ради као избацивач у клубу у који долази човек који прави проблеми и ког зову Шурави. То је персијска реч за Совјета, односно за Совјетски савез, и ту сам први пут видео да је та реч практично ушла у руски језик као израз за оне који су се борили у Авганистану и то можда показује колика је дубина трауме. Тај рат се завршио пре 30 година, али ако је неко са 20 година био у Авганистану, тај је сада у зрелим годинама, а та страшна траума још траје широм простора читавог бившег Совјетског Савеза“, каже Турудић.
Он сматра да за ових 17 година присуства САД има неких помака и истиче да је ситуација у Авганистану таква да стране војске и владине снаге не држе ништа осим већих градова и да се кроз земљу путује у огромним конвојима, са заштитом из ваздуха, али ни то није гаранција да неће бити напада негде успут.
„То што владине и стране снаге држе градове не значи ништа. Изузетно су чести бомбашки напади, нико није сигуран и нигде није сигурно. Видели смо скоро да је пала ракета у сред зелене зоне која је вероватно најобезбеђеније место на свету и то је свакодневница у Авганистану. Чињеница је да је земља потпуно руинирана, да се троши ужасно много новца, да су ефекти готово никакви“, каже Турудић.
На питање за шта можемо да кажемо да је уопште помак за претходних 17 година, наш саговорник каже да су урађени неки инфраструктурни пројекти.
„У односу на количину новца који је уложен, то је ништавно“, каже Турудић и додаје да ће то мало помака лако нестати уколико се Американци повуку.
Према речима нашег саговорника практично једина привредна грана која функционише у Авганистану је производња опијума и дроге.
„Клима је добра и одувек се знало да се ту производи најквалитетнија дрога. Само провинција Хелманд произведе много више дроге него што произведе читав такозвани ’златни троугао‘ — Бурма, Тајланд и Лаос, које су такође чувене области по производњи дроге. Не може се ту доказати ништа, али имам утисак да су све велике силе које су ратовале па Авганистану такође то имале у виду“, каже Турудић.
Његов је утисак да би трговина дроге могла да буде спречена када би било воље. Међутим, дрога је извор прихода за све, за Авганистан, за обичне људе који ништа друго не могу да гаје, за нарко-кланове у Авганистану и за мафије свих земаља, али могуће и за покривање тајних операција великих сила.
„У једној тако дивљој земљи у којој нема никаквих правила новац се лако пере“, каже Турудић и додаје да се дроге носу одрекли ни талибани који су верски фанатици, ни разне екстремистичке групе.
„Сви они користе дрогу која је и у свим верским књигама, па и у Курану, најстрожије забрањена“, каже Турудић.
На питање да ли слична судбина чека и Сирију, он каже да је тешко замислити да и тај сукоб потраје 40 година.
„Страшно је то темељно руинирање једног друштва и једне земље и поништавање свега што се тешко гради, као што су образовање, здравство, инфраструктура, средња класа, али оно што може да помогне Сирији јесте да је она ближа Европи. Међутим, када се погледа колико интереса је уплетено у тој земљи, то је отприлике нешто што се десило и у Авганистану готово са истим актерима“, каже Турудић.
За Турудића је један од најбољих путописа о Авганистану потекао од човека, писца, сликара са ових простора, Зука Џумхура. У његовим „Писмима из Азије“ дата је, каже Турудић, фантастична слика Авганистана из седамдесетих година прошлог века — и текстом и сликама. Друга култна књига у којој се помиње Авганистан потиче још из педесетих година двадесетог века. То је књига Николе Бувијеа „Употреба света“.
„Поразно је када гледате фотографије и читате сведочанства колико рат у врло кратком року може да уназади једну земљу и не једну, него безброј генерација“, каже Турудић и додаје да је Авганистан био сиромашна земља, али да је нека врста суживота и изразите толеранције постојала.
