Поједини стручњаци кажу да је бомба експлодирала испод земље. Занимљиво је да су забележена два земљотреса јачине око 6 степени по Рихтеру, што заправо упућује на надземну експлозију, каже за Спутњик војни аналитичар Андреј Млакар.
„Правило досадашњих тестирања било је да све раде под земљом. У нуклеарном центру имали су специјалне тунеле који су смештени на око пет стотина километара од тромеђе Северне Кореје, Кине и Русије. Центар је заштићен, дубоко укопан међу планинама високим око две хиљаде метара, оне су смањиле ударни талас. Ослободила се велика количина нуклеарне енергије, али су је планине зауставиле, ударни талас усмерен је ка земљи и зато је дошло до земљотреса који се осетио и у Владивостоку“, објашњава Млакар.
Он додаје да је у овом тренутку тешко говорити о количини радијације, иако Северна Кореја тврди да је била минимална, а околне земље такође нису потврдиле повећање зрачења. Тачне податке ћемо сазнати накнадно, када облак радијације отпутује, каже он.
„Зависи у ком смеру ће ветар да га однесе, према отвореном мору, Јапану, Кини или Русији. Раније се спекулисало да ће Северна Кореја управо преко нуклеарних бомби, односно балистичких ракета усмерити дејство електромагнетних импулса. Они убијају све радио и електро уређаје у домету од 300, 400, а можда и пет стотина километара. Тога се и Јапан и САД у целој причи највише прибојавају“, каже Млакар.
Он сматра да тестирањем хидрогенске бомбе Ким Џонг Ун заправо шаље поруку да је Северна Кореја спремна за разговор, али не из принципа понизности, већ да као равноправан саговорник жели да делегације седну за сто и договоре се око отворених питања.
„Хидрогенска бомба је само један од адута Северне Кореје у евентуалним преговорима. Очигледно не могу бити равноправни у преговорима без атомске бомбе, она је одличан адут у преговорима, али се ипак бојим да од њих нема ништа“, каже аналитичар из Београда.
Његов колега из Москве Алексеј Леонков не искључује и реалну претњу хидрогенском бомбом, јер иако се у њој користи скоро иста количина уранијума-238, објашњава да је пет пута је јача од „обичне“ нуклеарне бомбе. Право је питање чему је бомба заправо намењена, каже Леонков.
„Пјонгјанг нема бомбардере који би могли да понесу хидрогенске бојеве главе, али има нуклеарне подморнице, које су прилично споре, али могу да буду опремљене ракетама домета од три до четири хииљаде километара са термонуклеарним бојевим главама. Оне имају аутономију пловидбе до 40 дана, што би значило да су САД и њихови савезници ’на мети‘ Северне Кореје. Да не помињем успешан програм за развој интерконтиненталних балистичких ракета, које такође могу да понесу хидрогенске бојеве главе“, каже Леонков.
Он додаје да је ситуацију додатно уозбиљила чињеница да је овај тест доказ да је Северна Кореја узела у обзир све грешке које је направила у претходном периоду када је у питању развој овог програма и да је тест заиста био успешан.
А шта ако дође до случајне или намерне грешке, ако следећа бомба „залута“ у густо насељен Јапан? Андреј Млакар каже да би се радило о милионским жртвама. Он ипак додаје да треба узети у обзир још једну важну чињеницу, Северна Кореја је први пут показала фотографије бојеве главе.
„Желели су да представе своју способност да направе балистичку ракету са нуклеарном бојевом главом. Ракетни програм Северне Кореје није рађен због биолошког или хемијског оружја, већ управо због ношења нуклеарних бојевих глава за рекате ’хвасонг 14‘ које су недавно тестиране, то је важна чињеница која иде у прилог теорији о скретању пажње на прави циљ Северне Кореје. Ово је само још један сигнал Западу“, закључује Млакар.
