Митровићу и Граовцу заједничко је и то што су обојица пре хапшења више пута боравила на Косову, односно у Хрватској.
Убрзо после хапшења Рамуша Харадинаја у Француској, а касније и пуштања, одјекнула је информација да постоје налози за хапшење 57 осумњичених Срба за наводне ратне злочине на КиМ.
Најновије хапшење Богдана Митровића у Мушутишту по обиласку породичне куће, покренуло је још једном питање — да ли тајне потернице заиста постоје и када се оне активирају.
„Када је реч о садашњим притварањима, то се изводи на основу некаквих спискова за које, наводно, нико никада не зна. Наравно, они који примењују те спискове имају нека сазнања о томе или их ад хок активирају када је нека потреба неког тренутка“, каже адвокат Живојин Јокановић.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да тајне оптужнице имају за циљ да застраше људе и одврате их од повратка на њихова огњишта, да их одврате од захтевања да им се врати њихова имовина.
„Ми имамо више од 80.000 узурпиране имовине, кућа, станова, сви солитери у Приштини, зграде по Пећи, Призрену — неко жели да спречи људе чија је то имовина да дођу ту да живе или да располажу са својом имовином“, истиче Ђурић.
За разлику од Косова и Метохије, није тајна да списак постоји у Хрватској. Прошлогодишње хапшење Младена Граовца, међутим, потврђује да се хапсе и они који нису на списку. Више пута одлазио је у родни крај, а последњу посету завршио је у сплитском затвору, где је и данас. Суђење би требало да буде завршено овог месеца.
Саво Штрбац из „Веритаса“ каже да има бар 1.200 Срба и припадника ЈНА за којима су Хрвати расписали потернице.
„До сада је у свету ухапшено 166 особа, углавном Срба, међу њима има и припадника ЈНА који нису баш сви Срби, од тог броја 68 их је изручено, од тога је 21 ослобођен или су поступци обустављени“, рекао је Штрбац.
Списак држављана који су осумњичени, оптужени или осуђени за ратне злочине, последњи пут је ажуриран 2013. године. Имајући то у виду, Министарство правде је од друге половине 2016. године увело праксу да захтеве прослеђује Министарству правосуђа Републике Хрватске ради провере.
Држављани Србије путем захтева који се налази на сајту Министарства правде могу да добију податке о статусу пред хрватским правосудним органима. На последњем списку који је Хрватска доставила Србији било је 1.577 имена против којих се води истрага или су подигнуте оптужнице за ратне злочине.
