Када 7. септембра буде стигао у посету Сарајеву, српског председника Александра Вучића чекају разговори о решавању граничног питања између Србије и БиХ, најављује српски представник у Председништву БиХ Младен Иванић.
„Приликом мог последњег боравка у Београду, са Вучићем сам се договорио о основним темама за разговор током његове предстојеће посете БиХ. Мислим да ћемо покушати да отворимо причу и дефинишемо где Србија има интерес за размену територија, да се неке нелогичности око границе исправе и да БиХ у томе активно учествује“, рекао је Иванић.
За разлику од спора око изградње Пељешачког моста са Хрватском или спора какав је БиХ имала са Црном Гором око Суторине, БиХ нема граничних спорова са Србијом у правом смислу те речи.
Проблем је у непокорној Дрини, која у близини ушћа са Савом повремено мења ток. С обзиром на то да је граница са Србијом утврђена средином Дрине, када река промени ток, земља која је некада била у Србији или обрнуто, нађе се на територији друге државе, што становницима Мачве и Семберије прави бројне проблеме.
Питање утврђивања границе између Србије и БиХ најважније је за људе који око те границе живе, каже политички аналитичар из Сарајева Аднан Хускић, и решавање тог питања њих ће највише и погодити јер ће морати да, како каже, прелазе са једне на другу страну како би обрађивали земљу.
„То јесте додатна компликација, али је једнако тако нужно питање које се мора решавати. БиХ, од суседних држава, једино са Црном Гором има дефинисану границу. И ово су питања која се у једном моменту морају отворити, без обзира на то што нас, уколико ствари буду ишле у неком позитивном смеру, у принципу чека ситуација где те границе неће бити толико наглашене“, каже Хускић.
Иако питање граничне линије може да се реши и уласком обе земље у ЕУ, наставља Хускић, уколико сада почне да се решава показаће се, како каже, озбиљност обе стране да се стварни билатерални проблеми решавају.
На питање због чега проблем границе између Србије и БиХ до сада није решен, јер не ради се о граничном спору који би могао да изазове кризу, Хускић одговара да не зна. Нерешено питање границе са Хрватском и недостатак политичке спремности могу бити одговор, каже он.
„Без обзира на то што Србија и РС имају Споразум о специјалним и паралелним односима, тај споразум не третира питање спољних граница БиХ. Ово није ингеренција РС, већ државе БиХ. Могуће је да на нивоу БиХ није постојала спремност да се отворено, без фига, уђе у овај дијалог. Или се, једноставно, ради о питању које, без обзира на све, не притиска у великој мери односе држава, па мислим да нема ни неког страшног интереса да се оно напокон реши“, објашњава Хускић.
Бивши судија Уставног суда БиХ Крстан Симић подсећа да је питање међудржавних граница решено Хелсиншким споразумом из 1975, којим је констатовано да су границе европских држава непромењиве. Међутим, Бадинтерова комисија потврдила је границе бивших југословенских република као међународне, каже он.
Са друге стране, не постоји препрека да државе успоставе нове границе, укључујући и замену територија, што, како Симић каже, захтева сложену процедуру која подразумева сагласност парламената, у случају БиХ и ентитета (РС и Федерације БиХ). То је, каже Симић, процес на дугом штапу.
„Ако би он користио успостављању бољих односа, бољих граница и бољег разумевања, не бих око тога правио проблем струке, али потребна је сагласност и јасна опредељеност и једне и друге државе да на такав начин уреде своје границе, па ако постоји могућност, то би било добро за све, а ако не, границе су дефинисане и Дејтонским споразумом“, каже Симић.
Дејтонски споразум није препрека у уређењу граничних односа БиХ са суседним државама, каже Симић, јер тај споразум створио је државу БиХ која има своје ингеренције, међу које спада уређење граница са другим државама.
