Медије у региону управо је обишла вест да Електропривреда Србије (ЕПС) планира ширење у комшилуку, првенствено у Републици Српској, али и Црној Гори. Влада Србије формирала је комисију чији је задатак да испита исплативост преузимања делова дистрибуција у суседним државама. На њеном челу је актуелни министар привреде Горан Кнежевић.
На питање Спутњика о улози комисије и њеним првим корацима, Кнежевић је кратко одговoрио: „Циљ је позиционирање ЕПС-а као регионалног лидера и ширење у окружењу“.
Председник Надзорног одбора ЕПС-а Бранко Ковачевић подсећа да је то стара идеја, да се планира куповина дистрибуција у Републици Српској и Црној Гори, првенствено због могућности развоја хидроенергије и струје која би се тако добила.
Уосталом, још почетком децембра 2015. премијер Александар Вучић је најавио ширење српског енергетског система у региону, помињући у том контексту Црну Гору и Републику Српску. Од те најаве није прошло ни месец дана, а Електромрежа Србије (ЕМС) је на Монтенегро берзи купила 10 одсто акција Црногорског електропреносног система АД, односно за 13,8 милиона евра. Куповином тог удела ЕМС је добио место у Одбору директора Црногорског електропреносног система и од тада има право на дивиденду и на наплату преноса струје, сходно свом уделу у власништву, као што раде сви трговци електричном енергијом.
Тема регионалног ширења ЕПС-а недавно је била практично испровоцирана на спекулације о његовој приватизацији. Крајем јануара министар енергетике Србије Александар Антић поручио је да актуелна влада Србије не само да нема намеру да приватизује ЕПС него хоће да га развија у нове енергетске објекте. Са идејом да, како је рекао, ЕПС постане најјача енергетска компанија у региону.
Још конкретнија је била Александра Томић, чланица Председништва Српске напредне странке. „Наравно да никоме не пада на памет да приватизује ЕПС, већ напротив — желимо да осавремењујемо наш енергетски систем и да га развијамо, и то не само у Србији него и у региону“.
Хоће ли Дрина овога пута бити „племенита међа“, уместо међаша граничника, како се нада и политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.
Он је констатовао да сигурно у РС не могу бити задовољни због тога што се продаје један такав ресурс који у овом тренутку чак извози струју Србији.
„Али, с друге стране, буџет РС је празан. Због понашања Федерације БиХ пропао је и аранжман са ММФ-ом и негде морао пронаћи извор за пуњење буџетских рупа“, каже Козомара.
Он зато сматра да је разумљиво што се тражи помоћ од Србије, ако њена влада, односно ЕПС, има тај новац, и ако је цена вредности Електропривреде РС (ЕП РС) адекватна.
„У таквој ситуацији наравно да је најбоље чак и за нижу цену ЕП РС дати ЕПС-у него било којој другој компанији. Ту уопште нема дилеме да је Србија као купац ресурса увек на првом месту у РС, чак и да је цена нешто неповољнија“, категоричан је Козомара.
Он подсећа да је слична ситуација била и 2006. године, када је Телеком Србије купио Телеком РС. Тада је цена Телекома Српске била много повољнија од реалне. Србија је била издашна и хтела је да помогне РС, подсетио је Козомара, који не верује да ће садашња влада Србије дозволити да ЕП РС буде купљена по багателној цени.
„Можда је то наговештај још тешње привредне сарадње, да Дрина не буде класична граница између Србије и РС“, констатовао је он.
Како се без политике не може ни тамо где треба да пресуди чиста рачуница, пример је стајање у месту када је у питању градња три хидроцентрале на Дрини.
На питање зашто се не реализује споразум још из 2010. године који су договориле Србија и РС, најкраћи одговор је да га блокира Босна и Херцеговина.
„По међународним прописима, власништво над природним богатствима, као што су реке, у рукама је државе. БиХ има свој удео, своја права када је у питању Дрина, а она није заинтересована да се на Дрини граде заједничке хидроелектране РС и Србије. Они отежу, и то нерационално размишљање Бошњака је једини разлог“, наводи Козомара.
Бошњаци, како каже, не размишљају о потребама свог народа већ само о личним, политичким интересима, о ширењу раздора, национализма и мржње. „Као што смо видели сада у случају наговештаја ревизије тужбе за геноцид против Србије. То је једини разлог зашто се не граде хидроелектране на Дрини“, изричит је аналитичар из РС.
Како их је политичка и национална острашћеност већ коштала, он је показао на примеру продаје Телекома. Тада је Телеком Србије хтео да поред Телекома РС купи и Телеком БиХ, али БиХ није хтела да га прода Србији. Сада имају проблем да га продају јер нико није заинтересован за тако мало тржиште једног оператера.
Можда најновија вест да ЕПС разматра преузимање Електропривреде РС није изненадила стручњаке, али пласирана усред најновијег „хладног рата“ између Сарајева и Београда, неке сигурно јесте. У овом случају БиХ, међутим, нема никакав утицај јер је то по Дејтонском споразуму у надлежности ентитета.
