Још од 19. века важи принцип неприкосновености дипломатско-конзуларних представништава, подсећа за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, односно представници државе у којој су акредитоване дипломате, била то полиција, војска, тужилаштво или ма ко други, не смеју да уђу на територију дипломатско-конзуларних представништва.
„Тај принцип се у последњих годину дана у САД крши већ други пут. То је врло, врло опасан преседан. Русија је стална чланица Савета безбедности УН и њен политички утицај и углед у свету је огроман. Ако се држави са толиким утицајем и угледом не гарантује екстериторијалност на подручју других земаља, како онда можемо ми из мањих држава да будемо сигурни да се нешто слично неће дешавати“, забринут је Пророковић.
Незабележено дипломатско насиље
Подсетимо, Стејт департмент је саопштио да као одговор на руске мере (смањење броја америчких дипломатских представника у Русији) САД траже да до 2. септембра буду затворени Конзулат Русије у Сан Француску и два руска конзуларна објекта у Вашингтону и Њујорку.
„Ово је незабележено. Принцип неповредивости територије дипломатско конзуларних представништава је поштован чак и у Другом светском рату, поштован је током целог Хладног рата, није ми познат пример да је дошло до оваквог грубог кршења тих правила и принципа који су уврштени и у Бечку конвенцију, осим у неким афричким земљама“, наглашава Пророковић.
Налазимо се усред опасног преседана, указује он, који може изазвати хаос у начину на који функционише дипломатија, ако почне поново да се примењује на другим местима.
Дипломатски рат САД и Русије, сугерише Пророковић, започет је упадом у руске дипломатске објекте на територији Сједињених Држава прошле године, па је после тога уследио реципроцитет Москве и сад нова активност Америке.
„Дакле, процес је почео због неприкладног понашања америчког Стејт департмента. У дипломатији се све заснива на реципроцитету, попуштања нема, тако да је извесно да ће Русија некако одговорити, али је у овом тренутку непредвидиво како. У сваком случају, то ће бити асиметричан одговор, пошто она има много већи број дипломатско конзуларних представништава на територији САД него што Америка има на територији Русије“, прогнозира Пророковић.
Међутим, истиче он, оно што чуди у целој ситуацији јесте насиље које се показује у реакцији Америке.
Конструктивно на прикривени хладни рат
Без обзира на то што се може на први поглед учинити да Русија води неодлучну политику у односу на САД и да не реагује довољно оштро на оно што се дешава, овакво понашање Русије се, према мишљењу политиколога Александра Асафова, може објаснити тиме да Москва не губи наду да ће доћи тренутак за консолидацију односа. Русија се, сматра он, труди да се понаша конструктивно, не уништавајући непромишљеним потезима шансе да се постигну неке јасније преговарачке позиције.
„Наравно, САД се, благо речено, не понашају баш лепо, и оно што се догађа је тешко рационално објаснити. Имајући у виду да се очигледно води прикривени хладни рат, америчка страна покушава да испровоцира Русију на неке мере које би садашња ситуација додатно ескалирала“, додаје Асафов.
Још од почетка украјинске кризе, подсећа Душан Пророковић, приметно је да Путин асиметрично одговара на све изазове пред којима се налази.
„Од оног паљења цивила у Одеси, преко рушења малезијског авиона до офанзиве украјинске војске у Донбасу и Луганску, сви на Западу, поготову у НАТО и САД, очекивали су да руске војне снаге пређу границу и интервенишу у Украјини. То се до данас није десило. Имали смо постепену асиметричну реакцију од стране Русије“, истиче Пророковић.
Такав приступ се, додаје он, примењује и кад говоримо о односима између Русије и ЕУ, и поготову кад говоримо о овој дипломатској кризи која је настала између САД и Русије.
„Да ли ће то бити ново смањивање броја америчких дипломата у Москви или нешто друго што се тиче функционисање неких америчких невладиних организација на територији Русије, то не знамо, али не очекујем да Русија прекрши Бечку конвенцију и почне да захтева од Американаца приступ америчкој амбасади и конзулатима на територији Русије“, резонује Пророковић.
Тек ће бити кварења односа Вашингтона и Москве
Москва свакако не би требало да жури и нема потребе да показује снагу или да иде низ длаку свима онима који желе моментално затварање свих дипломатских представништава или отежавање процес издавања руских виза америчким грађанима, сматра Александар Асафов, и додаје да би требало наставити са конструктивном сувереном спољном политиком и водити је без обзира на све нападе.
У супротном, упозорава он, може доћи до општеполитичке катастрофе на глобалном нивоу што би довело до тога да онда директно преговарају председници држава.
„Председник Трамп и без ’руске теме‘ има довољно унутрашњих проблема и непријатеља у виду Конгреса, Сената и политичких конкурената. Заоштравање односа између Русије и САД и јесте одређени фактор борбе који би могао да доведе до тога да амерички политички естаблишмент затражи процедуру за изгласавање његовог импичмента“, напомиње Асафов.
Све ово што се дешава у односима између Русије и Америке, подвлачи Душан Пророковић, треба гледати из уског америчког угла, дакле, из угла америчке унутрашње политике. Ово је, истиче он, само један у низу догађаја, и још ће бити пуно ствари које ће суштински ићи у смеру кварења односа Русије и САД до краја првог Трамповог мандата.
