Због све драматичнијег развоја ситуације на Далеком истоку, Абеова влада у Токију вероватно ће одобрити шесто повећање буџета од 2012. Новац је намењен унапређењу одбране балистичким ракетама, планирана је куповина шест невидљивих ловаца Ф-35, четири транспортне летелице МВ-22 „оспреј“, подморнице и два мања ратна брода.
„У ратовима некада изузетно снажна и сурова, јапанска војска данас је јединствена у свету због многих специфичности које су последица увођења пацифистичке идеологије после Другог светског рата. Једна од технолошки најразвијенијих земаља света данас се нашла у незавидном положају. Закони Јапан ограничавају у развоју и извозу наоружања и војне опреме, што се у тренутној ситуацији са Северном Корејом открива као велики проблем“, каже за Спутњик војни аналитичар Александар Радић.
„То јако отежава функционисање јапанског одбрамбеног система. Ствари које су потпуно нормалне за друге земље када развијају ракету или брод јесте да размишљају о тржишту како би зарадили на томе, а Јапану су само трошак без економске компоненте извоза. Они су традиционалисти, држе се прописа, потребне су уставне промене које су јако контроверзне“, каже Радић.
Валериј Кистанов, Шеф центра за јапанска истраживања Руске академије наука, објашњава да Јапан жели да појача ефикасност снага самоодбране, али да тренутно не ради на њиховој трансформацији у војску која поседује и офанзивно наоружање. Ипак, ствари се мењају, прошле године проширен је појам ’колективна самоодбрана‘“, каже Кистанов за Спутњик.
„То значи да јапанске снаге могу да учествују у заједничким операцијама са америчким снагама ван острва, уколико Токио процени да постоји претња за националну безбедност. Рецимо, Јапан би могао да учествује у евентуалном сукобу у Персијском заливу, јер 80 одсто нафте земља добија преко ове руте. Јапан и даље нема носаче авиона, балистичке ракете, крстарице, нуклеарне подморнице, али није тајна да премијер Абе жели да Јапан постане, како каже, ’нормална земља‘. За то је неопходно преиспитати девети члан Устава, који забрањује Јапану да користи своје оружане снаге у међународним конфликтима“, каже Кистанов.
Након што је прошле недеље севернокорејска балистичка ракета прелетела преко јапанске територије, недостатак офанзивних средстава као средство одвраћања према трећим земљама схваћен је најозбиљније од заоштравања односа САД и Северне Кореје.
„Поседњих година Јапанци се труде да у наоружање уведу ратне бродове за дејство на отвореном мору и то је природан развој збивања под притиском ситуације у Северној Кореји и јачањем Кине. Заоштравање у Јужном кинеском мору директно ће утицати на војно јачање Јапана. Пре или касније уз много потрошених речи и јавних дебата они ће превазићи административна ограничења наслеђена после Другог светског рата и кренути у војно јачање“, сматра Радић.
Када је реч о подели улога у нарушеним односима Јапана, Северне Кореје и светских сила, Радић наглашава да су у првом плану земље региона које су директно заинтересоване, а да су САД, као пријатељ Јапана, како каже ’довољно далеко‘. Јапан је ипак на директном удару сваког будућег сценарија“, каже Радић.
„Северна Кореја одређује динамику односа у региону Далеког истока, јер она сврстава све земље око себе у два табора, ’за‘ и ’против‘. Јапан ту нема много избора и нема сумње да ће бити прагматичан и агресиван, ако је потребно, зато што је директно угрожен ударом ракета, али и евентуалним распадом севернокорејског режима, драстичног нарушавања поретка и избегличког таласа. САД немају тај ниво виталне угрожености као Јапан који ће учинити све за заштиту националних интереса, не либећи се ни преговора, а ни употребе силе“, закључује Радић.
Шефа јапанске дипломатије Таро Коно после експлозије хидрогенске бомбе Северне Кореје, која је много јача од оних које су 1945. године однеле стотине хиљада живота у Јапану, саопштио је да Русија и Кина треба да пристану на санкције Пјонгјангу, које ће можда укључити и забрану извоза нафте у Северну Кореју као одговор на стална ракетна тестирања.
Иако се и овим позивом, као и многим ранијим реакцијама на дејства Северне Кореје, Јапан готово директно ставио на страну Америке у овом сукобу, јапански традиционализам ипак може да буде добар тас на ваги будућих односа.
У тренутку када се чинило да би Русија и Јапан могли да уђу чак и у војни сукоб због спора око Курилских оства, Владимир Путин и Шинзо Абе договорили су се о заједничким улагањима на том простору, направивши тако преседан невиђен у новијој историји, домаћи задатак за све велике силе које су у спору с другима.
Да ли ће мудра политика коју су показали Јапан и Русија и у овој ситуацији у којој се нашла Земља излазећег сунца вредети више од највећег војног буџета? То ће ипак умногоме зависити од наредних потеза САД
У прилог чињеници да би Јапан пре пристао да седне за исти сто са Северном Корејом, ако до таквих преговора дође, него куповао оружје, иде и чињеница да се не залажу сви Јапанци за повећање војног буџета. Иако је јапанска економија веома јака, јавни дуг земље чини 240 одсто њеног БДП-а. Опозициони политичари позивају Владу да преиспита одлуку о повећању војног буџета и да се позабави социјалним питањима.
