„Искрено, Кинези су бесни. Али шта они заправо могу да учине?“, рекао је за „Гардијан“ Стив Чанг из института „Соас Чајна“. Према стручњаку за Северну Кореју, Жао Тонгу с Центра за глобалну политику Карнеги–Синхуа у Пекингу, Кина има неколико опција.
„Након последње рунде изгласаних санкција УН, текстилни производи и одећа су најважнији извор прихода из иностранства за Северну Кореју“, каже Жао. Знатно или потпуно ограничење њиховог увоза веома би наштетило финансијској стабилности режима.
„Други фактор је лимитирање или потпуна забрана ’извоза‘ радне снаге из Северне Кореје. Наиме, око 100.000 Северноорејаца ради у иностранству, углавном у Кини и Русији (где су, између осталог, учествовали у изградњи стадиона Зенита), а годишње у своју државу шаљу око 2,3 милијарде долара, што је један од кључних извора девиза за осиромашени режим“, пише дописник Гардијана из Пекинга Том Филипс.
Трећа опција је најдрастичнија — прекидање снабдевања сировом нафтом од које Северна Кореја зависи. Како пише Хуиленг Тан за Си-Ен-Би-Си, Кина годишње извезе око 520.000 тона сирове нафте у Северну Кореју, што није наведено у званичним подацима. Иако је то 97 одсто мање него што је био случај претходних година, и даље представља кључни извор енергије за ту државу. Иначе, нафта у Северну Кореју долази преко прастарог нафтовода.
„Ако Кина ’одсече‘ снабдевање нафтом Северној Кореји, то ће бити тренутан и врло тежак ударац привреди“, сматра директор конзултантске фирме „Евроазија груп“, Скот Симан.
Жао Тонгу истиче да би затварање нафтовода потенцијално било неповратно, будући да би због застарелости нафтовод уништила корозија у случају да престане да се користи. Међутим, Кина и даље бежи од ове опције због потенцијалних реперкусија, открио је један од званичника за „Фајненшел тајмс“.
„Ово је једна од најрадикалнијих мера које Кина може да предузме и да би сигурно имала стратешке последице по Кину јер би нарушила стабилност севернокорејског режима. Након одређеног времена та мера би могла да угрози и сам опстанак режима“, каже Жао за „Гардијан“.
Зашто Кини не одговара рушење власти у Пјонгјангу
Напрасно рушење власти Кини не одговара из више разлога. Осим што би то сигурно изазвало безбедносну и избегличку кризу, неколико стотина километара од Пекинга, потенцијално би довело и до уједињена Кореја под капом власти из Сеула. А то би значило и позиционирање стратешких савезника Јужне Кореје, САД, на самој граници с Кином. Као другој економској и војној сили света (рачунамо ли само конвенционално наоружање, иако је Русија и ту вероватно још увек јача) Кини сигурно не одговара да потенцијално има америчке трупе и америчко наоружање на својој граници.
„Исто важи и за Русију, која такође шаље нафту у Северну Кореју. Руси ионако нису пресрећни с позиционирањем НАТО-а на њиховим западним границама, а камоли да имају америчке трупе на источним“, пише „Гардијан“.
Али како ситуација из недеље у недељу ескалира и како се о војним опцијама отворено расправља у Вашингтону, колико год мало вероватне биле, Кина све више улази у ситуацију у којој јој преостаје све мање опција. Ако је и режим осуђен на пропаст, сигурно је да би им боље одговара да они „контролишу“ тај процес него да непредвидиви Доналд Трамп који их све чешће прозива за неделовање против Ким Џонг Уновог режима.
