О томе шта ово поскупљење значи за ЕПС али и за потрошаче, као и за друге трговце струјом, у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Љиљаном Хаџибабић, стручњаком за енергетику, која је каријеру започели пре три деценије у ЕПС-у, радила у Министарству рударства и енергетика а сада је у Агенцији за енергетику Србије.
Мада свака најава поскупљења увек изазива коментаре о томе како ће се скупља електрична енергија одразити на животни стандард грађана, бавићемо се и темом саме цене — у српским условима. Како се о одређује проценат поскупљења, ко доноси одлуке о поскупљењу — Влада Србије или Агенција за енергетику, колико на поскупљења утичу захтеви ММФ-а, да ли је струја у Србији могла и требала да поскупи и више од овог процента… Није тајна да Влада Србије чува стандард грађана ценом електричне енергије. Да ли је то на штету ЕПС-а и ако јесте — колико ?
Да ли АЕРС приликом одређивања процента дозвољеног поскупљења посебно оцењује пословање ЕПС-а? Шта препоручујете пословодству ЕПС-а да буде ефикаснији и профитабилнији?
Да ли је садашња цена и да ли ће цене после поскупљења бити довољне да обезбеде да ЕПС буде конкурентан на тржишту и убудуће?
Шта је потребно да ЕПС уради како би поново био лидер у тржишној утакмици у земљи и регион? Може ли ЕПС поново бити извозник струје?
Критичари поскупљења струје тврде да није аргумент то што је у Србији струја и после корекције најјефтинија у Европи, јер су нам и плате и стандард најнижи. Како им објаснити да је струја роба која мора имати цену која се не формира на основу стандарда потрошача већ трошкова пословања и низ других параметара?
Има и оних који сматрају да ЕПС треба ређе да „чита“ потрошњу струје. Неки предлажу укидање блок тарифе…
