Више од половине грађана Србије подржава политику војне неутралности и не жели војне базе ниједне од светских сила на територији земље, показала је анкета истраживачко-издавачког центра „Демостат“. Истраживање, међутим, показује да 20 одсто грађана Србије мисли да изградњу војне базе треба дозволити Русији, а два одсто САД.
Интересантно је и да је 40 одсто испитаника рекло да је Русија највећи пријатељ Србије, али да би за свој или живот своје деце више од половине испитаника ипак одабрало неку од западних земаља.
Програмски координатор тог центра Зоран Пановић подсећа да је неутралност као политички, односно геополитички појам, лансирао Војислав Коштуница, и да је дуго третиран као еуфемизам за проруску позицију. Мислим да ово истраживање показује да сада постоји једна врста корелације прокламоване политичке неутралности, и да добар, већински део јавног мњења заиста жели војну неутралност, каже Пановић за Спутњик.
„Међутим, ако се апстракује ситуација НАТО или Русија у смислу војних база, ту је ипак Русија у великој предности, јер даје осећај сигурности. Као што, према истом истраживању, западне земље грађанима дају осећај сигурности у смислу школовања деце, лечења, правне државе, с друге стране, Русија даје осећај геополитичке сигурности. Ради се о некој врсти располућености те две оријентације, јер би људи желели да живе на Западу, а да их бране Руси. То показује дубоку контрадикторност у српском јавном мњењу“, примећује Пановић.
Он додаје да не треба да чуди чињеница да је велики проценат грађана за изградњу стране војне базе. Данас је то, с обзиром на геополитичку ситуацију, потпуно нормална ствар, каже Пановић.
„Ми се овде помало правимо блесави. Ако гледамо да званична држава сматра да је Косово део Србије, ми онда овде већ имамо војну базу, јер шта је ’Бондстил‘ него база. На Западу такође мисле да је Руски хуманитарни центар ембрион базе. Људи желе базе. Многи се осећају сигурније ако имају базу“, каже Пановић.
Политиколог Цвијетин Миливојевић каже да су грађани јако свесни да термин „политичка неутралност“ у првом реду значи антинатовску позицију Србије. „Да будем прецизнији, ’не у НАТО‘ позицију Србије, све остало им је мање битно“, каже Миливојевић.
„Већи део грађана сматра да је војна неутралност више везивање за Русију, односно за будући савез на простору бившег СССР-а или за Кину. У сваком случају, знају да војна неутралност значи да Србија неће, барем не у скорије време, ући у НАТО, и њима је то гаранција за коју гласају. Чак мислим, а то говоре и нека истраживања агенције ’Прагма‘ од пре три године, да је још већи проценат оних који оптирају за војну неутралност сматрајући да она у првом реду значи изједначавање садашње позиције утицаја НАТО-а, односно Америке у Србији, у односу на потенцијални утицај Русије“, каже Миливојевић.
Он објашњава да то значи да су грађани свесни да на територији Србије већ постоји НАТО база код Урошевца, која је, каже, формирана противно вољи тадашњег руководства наше државе, а свакако и против воље грађана.
„Базу је формирао окупатор на територији Косова и Метохије, које је, дефакто, окупирано. Истовремено, имамо невероватну позицију — Српско-руски хуманитарни центар не може да добије чак ни дипломатски статус, односно имунитет који уживају НАТО снаге, не само на Косову већ и у осталим деловима Србије, ако марширају, пролазе возовима или на други начин“, подсећа Миливојевић.
Он додаје да је то апсолутни нонсенс, с обзиром на то да 75 одсто грађана Србије сматра да је везивање за Русију у политичком, економском и војном смислу један од приоритета државе Србије.
„Ако поставите питање да ли сте за улазак у ЕУ, свако евентуално помињање увођења санкција Русији, као и одрицања од Косова и Метохије као дела наше територије, значи да је до 80 одсто грађана Србије у том тренутку против уласка у Европску унију под таквим условима“, закључује Миливојевић у разговору за Спутњик.