Лист „Блиц“, који је пренео делове текста и података о Србији, запитао се колико ЦИА зна о Србији, али и закључио да, судећи по прецизним бројкама, у најразличитијим категоријама, зна јако много.
У уводном делу представљања Србије, као прва информација наводи се да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца основана 1918. године, а да је 1929. преименована у Југославију. Података о пређашњој историји нема, а даље у тексту наводи се је Тито „успео да усмери пут земље између народа Варшавског пакта и Запада наредне четири и по деценије“.
Потом се наводи да је Слободан Милошевић постао председник Републике Србије 1989. године и да су његови „ултранационалистички позиви за српску доминацију довели до насилног распада Југославије дуж етничких линија“.
„Године 1991, Хрватска, Словенија и Македонија прогласиле су независност, а затим Босна 1992. Преостале републике, Србија и Црна Гора, прогласиле су нову Савезну Републику Југославију (СРЈ) у априлу 1992. године и под вођством Милошевића, Србија је водила неколико различитих војних кампања да уједини Србе у суседним републикама у ’Велику Србију‘. Те акције су на крају пропале што је, након међународне интервенције, довело до потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године. Милошевић је задржао контролу над Србијом и на крају је постао председник СРЈ 1997. године“, наводи се на сајту.
Године 1998, албанска побуна у некада Аутономној покрајини Косову и Метохији изазвала је српску антипобуњеничку кампању која је резултирала масакрима и масовним протеривањем Албанаца који живе на Косову. Одбацивање међународног споразума од стране Милошевићеве владе довело је до НАТО бомбардовања Србије у пролеће 1999. године, стоји на сајту ЦИА.
Наглашава се и да су избори у СРЈ крајем 2000. године довели до пада Милошевића и инсталације демократске власти. Наводи се да је након две године „неубедљивих преговора“ Косово прогласило независност, подсећа се да је Србија тражила мишљење Међународног суда правде у Хагу и да су неки договори постигнути у оквиру преговора у Бриселу.
За крај овог дела наводи се да је Александар Вучић промовисао амбициозан циљ — Србија у ЕУ до 2020. године.
У одељку „географија“ налазе се детаљни подаци где се Србија налази, са ким се граничи, па и колико је у километрима дугачка граница са одређеним земљама. Као ближе појашњење наводи се да је Србија „мало мања од Јужне Каролине“, што је, како је наведено, чини 117. земљом на свету по величини.
Детаљно је појашњено какву климу имамо, али и какав тип земље постоји у Србији, од севера до југа, која се према ЦИА користи на следећи начин: 57,7 одсто за потребе пољопривреде, 31,6 чине шуме, десет одсто за остале намене. Уз напомену да су земљотреси природне катастрофе које прете Србији, стоји и списак руда и минерала којима је земља богата — нафта, гас, угаљ, гвожђе, бакар, цинк, антимон, хромит, злато, сребро, магнезијум, пирит, кречњак, мермер и со.
Детаљно су анализирани етничке и религиозне групе, старосна структура становништва, морталитет и наталитет, ухрањеност, писменост, колико дуго траје школовање, колика је незапосленост младих, колики проценат Срба има мокри чвор и приступ пијаћој води, па чак и број оболелих од ХИВ-а. Када је реч о последњој категорији, према сајту ЦИА, 2.700 људи у Србији живи са вирусом ХИВ-а, што је на ставља на 115. место на свету на тој листи.
У делу који је назван „Влада“, поред појашњења какав је политички систем Србије, могу се пронаћи списак свих општина и градова (са звездицом су обележени они који се налазе на територији Војводине) и појашњење какав је правни систем државе. Да се подаци редовно ажурирају говоре и датуми промене власти, па се тако наводи да је Александар Вучић председника од 31. маја, а Ана Брнабић премијерка од 29. јуна ове године. Такође, у истом одељку налази се комплетан списак политичких партија у Србији и имена њихових лидера.
Када је реч о економији, уз напомену да је ДОС спровео реформе након пада Милошевића, ЦИА пише да у Србији има 3.141 милиона радно способних, од којих 17,8 одсто ради у пољопривреди и 25,6 одсто у индустрији, а 56,6 одсто се бави услугама. Могуће је пронаћи и статистичке податке о јавном дугу Србије, висини буџета, увозу и извозу, каматама и још много тога.
Оне које занима какав је енергетски сектор Србије, колико киловата струје и колико гаса смо у могућности да произведемо, па и колико загађујемо атмосферу, те податке може пронећи у одељку „енергија“.
Када је реч о саобраћају, ЦИА наводи да Србија има тачно 3,809 км пруга, 44,248 км друмских путева и 587 км водних путева (наглашава се да је углавном реч о Сави и Дунаву).
На крају, након података о избеглицама, њиховом броју и пореклу, издавању за војску и војном року, наводи се да је „привреда рањива на прање новца“ и да је балканска рута тачка за претовар хероина који се из Југоисточне Азије креће ка Западној Европи.
Извор: Б92
