Научници из Јапана до открића су дошли тако што су телескоп у пустињи Атаками у Чилеу, који је један од најмоћнијих телескопа на свету, окренули према облаку гаса у непосредној близини нашег галактичког средишта како би си објаснило врло чудно понашање облака, односно изразито различите брзине кретања молекула водониковог цијанида и угљен-моноксида.
Испало је да је још једна супермасивна црна рупа од средишта галаксије удаљена „само“ 200 светлосних година, да у промеру има 1.400 милијарди километара и да је близу 100.000 пута масивнија од Сунца.
За Млечни пут се, иначе, сматра да у себи носи близу 100 милиона црних рупа разних димензија.
Међутим, астрономи су до сада открили само њих 60.
Астрономија и физика предвиђају и то да би велике галаксије попут наше требало да имају у самом свом средишту супермасивне црне рупе као гравитационо тежиште.
Зато није било никакво посебно изненађење кад су астрономи из „Чандра икс реј“ обсерваторије пре тачно четири године дефинитивно потврдили постојање супермасивне црне рупе Стрелац А. Тада се испоставило и то да је то екстремно гравитационо свемирско тело чак четири милиона пута масивније од Сунца и да је од нас удаљено 26.000 светлосних година.
И док физика за мање црне рупе сматра да настају након што експлодирају најмасивније звезде, средње и велике црне рупе, сматра се, настају тако што се мање црне рупе привлаче и спајају се.
