„Најдраже ми је кад видим колико је много оних који су прошли кроз Петницу и спремни су да дођу назад и да своја знања која су стекли овде и широм света поделе са новим генерацијама“, наводи Мајић у емисији „Спутњик интервју“.
Истраживачка станица има програме из области астрономије, физике, електронике, рачунарства, математике, биологије, екологије, хемије, геологије, медицине, лингвистике, историје, психологије, антропологије, социологије, археологије и дизајна. Полазнике бира не на основу оцена и успеха у школи, већ, наглашава Мајић, тражи оне младе људе који су у ствари незадовољни и хоће више и преко оног што се ради у школи.
„Немамо много капацитета, а избор од доспелих пријава је компликован посао. Ове године прегледало их је 70 наших сарадника. Јако је тешко одабрати јер нисмо телепате, а немамо могућности да их окупимо и радимо интервјуе. Зато сваке године размишљамо како да тај систем побољшамо“, објашњава наш саговорник.
Пројекти на којима се ради су заправо идеје ученика, а међу њима има и потпуно нереалних и фантастичних или таквих које захтевају огромне буџете, али најважније је да, чак и ако пројекат не успе или остане незавршен, науче да мисле, да науче технику, методе рада и како да решавају тешкоће на које наиђу. Што је више тих тешкоћа, то је боље за њих, јер, сматра Мајић, најнеуспешнији је пројекат који се глатко и фино уради од почетка до краја.
Важан део активности тог центра код Ваљева чини сарадња са сличним институцијама у иностранству, од Принстона и ЦЕРН-а, до бројних научних установа и универзитета у Русији. Како је најавио министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић приликом недавне посете том центру са руским амбасадором Александром Чепурином, петнички полазници обићи ће следеће године пет најмодернијих научно-истраживачких центара света. Између осталог, биће остварена сарадња са руским агенцијама „Роскосмос“, „Роснано“ и „Росатом“.
Имамо контакте и сарадњу и са Центром за младе таленте Сиријус. Настао је 2015. године у Сочију користећи објекте који су остали од Олимпијских игара.
„Идеја на којој се заснива Сиријус је врло слична ономе што ради Петница и ми смо се ту препознали“, наводи Мајић и додаје да је сарадња засад пре свега међу предавачима и методичарима. Сарађују, каже, и са другим центрима и универзитетима у Русији, па сваке године неко из те земље дође на неки од програма у Петници.
„Учили смо и учимо од многих институција сличних нашој у свету, али сада смо у ситуацији да многи уче и од нас. Имамо и један број програма који су међународног карактера — летњи камп за тинејџере који се организује скоро већ 15 година и међународни програм за студенте“, набраја директор Петнице.
Кад је реч о сарадњи са компанијама, Мајић издваја сарадњу са НИС-ом, која траје од 2009. године.
„Они су препознали да то што ради Петница има шири значај за образовање, а квалитетно образовање значи квалитетну привреду“, истиче наш саговорник.
НИС је тако за прошлу годину за подршку Петници издвојио шест милиона динара, а сарадњом су предвиђена и гостујућа предавања запослених у тој компанији на семинарима који се организују у Истраживачкој станици.
Мајић, међутим, каже да је Петница, што се тиче укупног финансирања, сада у сложенијој ситуацији него прошле године.
„Помоћ државе покрива око четвртину наших укупних трошкова, а три четвртине треба негде пронаћи. Све институције сличне Петници у свету имају две врсте финансирања: или су подржане од стране јаких индустријских центара или банака које то виде као неку своју хуманитарну и друштвену одговорност, а у развијеним земљама те подршке су озбиљне. Или имате центре који наплаћују све своје услуге у пуном економском износу од учесника. С тим што не плаћају то родитељи из свог џепа, него су то земље у којима школе и локалне самоуправе имају јаке фондове за слање талентоване деце“, објашњава гост Спутњика.
С друге стране, у Србији школе немају такве фондове и зато је Петница, како каже Мајић, упућена да проси од компаније до компаније, што је „јако напоран и врло депресиван посао“.
Петница, упозорава Мајић, сваке године због недовољно средстава мора да редукује неке активности и смањује број програма. Опет, додаје он, нисмо у тако безизлазној финансијској ситуацији као држава, али немамо добро разумевање шта се то ради.
„Србија је мала земља и нама је неразумљиво када срећемо људе који раде 15 година у државној управи,а немају времена да дођу у Петницу“, примећује Мајић.
На питање да ли је позвао премијерку Ану Брнабић да посети Петницу, одговара:
„Позвали смо премијерку и било би нам веома драго да она дође да види шта радимо и да ми чујемо од ње каква су њена очекивања од Петнице. Она је поменула Петницу у свом експозеу. То значи да има неко очекивање како би требало да радимо. Надамо се да ћемо имати сусрет и да ће резултат бити неки корак даље, било кроз број деце који долазе, било кроз развој неких нових садржаја и програма.“
Тај корак даље је, најављује Мајић, и промена генерације људи који раде у Петници.
„Ми који смо ту радили дужи период морамо да уступимо место млађима, да професионално ојачамо екипу и да то буду млади људи који могу добро међусобно да сарађују, да заједнички препознају одређене изазове и новине и да их добро имплементирају у Петницу“, закључује директор Истраживачке станице.
