Не знамо да ли ће Рамуш Харадинај убудуће изнад камина у дневној соби држати слику Баџета Пацолија, али је извесно да је синоћ, први пут од завршетка избора на Косову, блажено заспао, јер је напокон успео да обезбеди већину и добије благослов за састав нове владе Косова од Хашима Тачија, такозваног председника Косова.
У новој влади Рамуша Харадинаја учествоваће и Срби. Три министарства, место потпредседника Скупштине Косова и место заменика премијера. Споља гледано, чини се да су Срби прилично добро прошли. Међутим, оно што остаје непознаница јесте да ли ће и шта нова Харадинајева влада учинити за Србе на Косову.
Оно што смо досад чули од, већ извесно, новог премијера Косова током изборне кампање нису баш речи охрабрења за српску заједницу на Косову: прекид бриселских преговора, без формирања ЗСО… Најјача, међутим, опаска коју је дао после избора на конто Срба јесте да није он довео Србе у парламент, већ их је ту затекао, те да не треба нико да му спочитава зашто сада мора са њима да сарађује.
Ако бисмо се руководили само овим Харадинајевим речима, очекивано би било да Срби не подрже Харадинаја. Међутим, ако ствари сагледамо мало дубље, чињеница је да ће владу у Приштини можда водити Рамуш Харадинај, али ће о свему одлучивати — Срби. Јер четири Пацолијева посланика јесу решила проблем са већином у парламенту у корист Харадинаја, али факат је да то ништа не би помогло да девет српских посланика није дало подршку.
Харадинај је још у кампањи најавио да ће прво на листи приоритета нове владе бити формирање војске Косова. Ту је и план да Косово аплицира за чланство у Интерполу, а није немогуће да покушај и са Унеском. Заједница српских општина која чека да се реализује дуже од две године, а која је круна Бриселског споразума, обавеза је коју ће Харадинај морати да испуни ако буде желео да задржи фотељу премијера. Дакле, ако све ово имамо у виду, да ли је требало да Срби подрже Харадинаја?
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже да би Срби, односно Српска листа, били на већем губитку да не учествује у власти. Он не спори да је за Српску листу и уопште за Србију, када је у питању Харадинај, проблем то што је несумњиво реч о ратном злочинцу који није осуђен, али који је добио мандат да може да учествује у политичком животу и да формира део извршне власти на Косову.
„Харадинај ће свакако постићи свој политички циљ да буде такозвани премијер, а међународној заједници ће приказати да је то такозвана влада у којој учествују и српски представници — што јој даје мултиетничност. С друге стране, Срби својим учешћем могу да спрече једнострана решења, као што је закон о војсци Косова, могу да побољшају и безбедност али и просперитет српског народа на Космету јер ће држати важна министарства преко којих могу да утичу на положај српског народа. Са друге стране, ова такозвана влада ће апсолутно зависити од подршке Српске листе. Без ње, она неће моћи да постоји, дакле може бити срушена. Капацитет посланика Српске листе се диже на максималан ниво, тако да овога пута не могу само да буду средство за показивање пред међународном заједницом, како је то било у прошлом сазиву, већ ће оно што је договорено морати да буде реализовано“, убеђен је наш саговорник.
Он, такође, не спори да је код Српске листе било питање да ли бити изван тих институција или учествовати у њима. Али интерес Срба је био, истиче Дрецун, да се политички вакуум (на Косову) прекине како бисмо имали пун институцијални капацитет за наставак приче о нормализацији односа, и да можемо да захтевамо стварање Заједнице српских општина (ЗСО). Велико је питање, додаје наш саговорник, шта би било да је „Самоопредељење“ формирало владу, јер се ту, како наглашава, ради о снажним ако не и већим екстремистима када је у питању однос према српском народу, бриселском процесу и ЗСО. Међутим, доза опреза увек постоји.
„Оно што је неизвесно јесте какве ће ставове владајућа коалиција, њен албански део, заузети када се ради о формирању ЗСО, о наставку процеса нормализације односа у Бриселу, јер су се чуле супротне изјаве. Хашим Тачи је био за формирање ЗСО и наставак процеса нормализације, док је Харадинај чак претио довршавањем етничког чишћења Срба“, истиче Дрецун.
Откривена је завршна листа министарстава Рамушеве владе која ће припадати различитим странкама коалиције ПАН-АКР, која ће имати 22 министарства. Највише министарстава ће припасти ПДК, као највећој странци, чак шест, док ће Српска листа имати три министарства и место потпредседника Владе. Србима су на располагању Министарство за повратак, Министарство администрације локалне самоуправе и Министарство пољопривреде.
