Стручњак Центра евроазијских студија Института актуелних међународних проблема на Дипломатској академији Министарства спољних послова РФ Андреј Володин за Спутњик коментарише и објашњава изјаву начелника штаба копнених снага Индије Бипина Равата.
Наиме, индијски генерал је уз врло јасан провокациони тон изјавио да „Кина користи методу сецкања саламе како би окупирала територију Индије“.
Равата је то изјавио у једном од „тинк тенкова“ у Њу Делхију. Он је оптужио Кину да тестира „живце и стрпљење“ на граници са Индијом.
У принципу нема ничег новог у генераловим изјавама, сматра Володин и додаје да би требало имати у виду све напетости које постоје у кинеско-индијским односима:
„Овде би требало посматрати ситуацију и из кинеске и индијске перспективе. Са једне стране, ту је готово вечно супарништво, које никако не би смело да пређе ’црвену линију‘, односно две земље не би смеле да дођу у фазу односа каква је била 1962. године у време пограничног конфликта, односно рата исте године.
Са друге стране, у Индији преовладава мишљење да би требало ослабити све тензије које постоје у односу са Кином.
Истовремено одређени део војног естаблишмента Индије, у тихом савезу са традиционалистички оријентисаним снагама индијског друштва, врши притисак на премијера Нарендру Модија и његову Владу. Традиционалисти и део војне елите заузимају максимално чврсту и оштру позицију у односу на Кину. Док Индија озбиљно има великих потреба за новим инвестицијама у инфраструктуру, Кина је једини прави потенцијални инвеститор и то се не би смело заборавити.“
Индијски генерал је претпоставио да је супарник Индије и Пакистан, јер је савезник Кине, што саговорник Спутњика коментарише као фантазију генерала Равата:
„Односи између Индије и Пакистана су од момента раздвајања Индостана на две независне државе увек били веома напети. И у томе нема ничег новог, али идеју да Пакистан користи напетости у индијско-кинеским односима у својим дугорочним и чак краткорочним политичким интересима, сматрам потпуно невероватном. Индија и Пакистан су чланице ШОС-а. А и Кина и Русија имају довољно аргумената да убеде руководство Пакистана да не предузима никакве непромишљене кораке. У том случају мислим да се ради о фантазији индијског генерала.“
Оцене Андреја Володина испоставиле су се умногоме сличне са мишљењем кинеских експерата, које је у петак цитирао кинески двојезични, кинеско-енглески лист „Глобал тајмс“.
Стручњак шангајског Института међународних проблема Џао Ганченг у интервјуу за тај лист је истакао да су изјаве индијског генерала намењене за „унутрашњу употребу“.
Ганченг сматра да генерал користи згодан моменат у вези са напетостима око региона Доклам како би указао на важност копнених снага и да је то заправо интерна борба за војни буџет и имиџ. Осим тога, додаје кинески стручњак, у Индији је на снази грађански тип управљања државом и глас војног ресора нема много утицаја на креирање спољне политике.
Ћен Фенг, стручњак Центра за изучавање националне стратегије на Пекиншком универзитету, сматра да изјаве индијског генерала могу имати веома опасне последице, као и да оне подривају темеље кинеско-индијских односа. Фенг је подсетио да су ти односи поново угрожени након напетости која расте у региону Докламу.
