Будући да је асфалт осетљив на топлоту, лед, ултраљубичасту светлост и механичке ударе, путеви од тог материјала имају релативно кратак животни век и изискују поправке и замену у редовним временским размацима. Швајцарски инжењери кажу да су можда пронашли формулу за асфалт који сам себе може да поправља.
Асфалтни бетон је мешавина ломљеног камена и получврстог материјала под називом асфалт или битумен, који служи као везивни материјал. У облику густе пасте, загрејана смеса се поставља на компактну основу и равна тешким ваљцима.
Тај материјал се брзо хлади и стврдне стварајући глатку површину за аутомобилске гуме. Ипак, током времена — сунце, вода, лед и тешка возила изазивају пукотине, које се шире и стварају нежељене рупе на друму.
Швајцарски научници тврде да би поправке биле много брже када би уследиле док су пукотине сасвим ситне, односно широке мање од једног милиметра.
Тада би асфалт могао да траје и два пута дуже.
„Идеја је да се фокусирамо на везивни материјал, да обезбедимо да се загреје толико да постане течан и лагано цури да би затворио пукотине“, каже један од научника.
У својој лабораторији у Цириху, научници су показали како напукао комад самообнављајућег асфалта под топлотом формира јак везивни материјал.
„Захваљујући овом једноставном процесу, путеви би били затворени само неколико сати. Камиони са магнетним пољем би после свега неколико секунди загрејали пут до температуре на којој би везивни материјал прешао у течно стање“, кажу научници.
Извор: Инфо КС
