„Живимо у времену опадања. Међутим, свако време опадања је прилика за нови културни узлет и највећи проблем који ја видим тренутно у српском народу је демографски положај у коме се ми налазимо“.
Овако историчар Чедомир Антић одговара на питање где је национални идентитет Србије данас. Гостујући у емисији „Спутњик интервју“ Антић, али и песник Љубивоје Ршумовић, истакли су да је основни проблем „бела куга“ са којом се суочава цела Европа.
„Наше предиспозиције су горе и изазови с којима се суочавамо су много тежи“, сматрају саговорници Спутњика.
Ршумовић додаје да су наша села полупуста.
„Не можемо правити национални идентитет без народа“, каже Ршумовић.
Антић истиче још једну ствар — порез, као темељ једне државе.
„Када ће неки политичар бити осуђен на дугогодишњу робију због избегавања пореза. Ви морате закон од себе да примењујете, а овде код нас то није тако“, каже Антић.
Наши саговорници сагласни су да српско друштво иде ка патриотизму. „О шовинизму нема говора“, сматрају Ршумовић и Антић.
„Срби су преживели један буран 20. век, лутали су идентитетски, идеолошки, створили су једну велику државу која је наизглед била претеча Европе, односно Европске уније, али по распаду те државе поново се поставља питање: шта су то Срби? Наш пут може бити успешан само ако буде грађен на чврстим темељима прошлости, као што је Карађорђе градио на Немањића Србији, као што су 1914. и 1918. године градили на Карађорђевој Србији, тако и ми данас морамо да кажемо шта је то најбоље из наше прошлости“, каже историчар Антић.
Песник сматра да постоји у свакоме нека клица такозване љубави према отаџбини, коју треба мало однеговати, али је потребно развити и свест о томе.
„Ако се то ради од најмањих ногу, а знамо да фасцинација из детињства било чиме остаје за цео живот. То је оно што код нас не постоји, смишљена и стандардна и дуготрајна обука младих људи на овом патриотизму, такозваном родољубавном односу према земљи, народу, према нацији“, објашњава Ршумовић.
На питање како би могла да изгледа та обука Антић каже да од деведесете године трпимо разне критике да нација више не постоји. Подсећа на последњи говор покојног Зорана Ђинђића у Бањалуци, који садржи један пасус у коме он каже: „Нама су говорили да је нација нестала. Она није нестала, и у догледно време неће нестати“.
Антић додаје да је српски народ историјски показао натпросечност у много чему.
Говорећи о симболима државе, Антић подсећа да смо као друштво једва донели стари грб и стару заставу.
„Био је сукоб унутар елите, народ како-тако. СПС се држао химне ’Хеј, Словени‘, док нису њихових функционери у Италији на једном скупу викали ’Уа!‘, 2005. године, а заставе су истакнуте на јавним зградама мимо празника тек кад је Ђинђић погинуо“, подсећа Антић.
На питање како пронаћи средину у томе да се регион не уплаши од српског „националног дивљања“, а да се истовремено не стидимо да покажемо да смо поносни због тога што смо Срби Антић каже:
„Радовање спортским успесима за мене је знак да постоји национална искра. Високи бугарски дипломата ми је рекао пре 11 година да је бугарска изгубљена зато што нема национална осећања која имају Срби“. Антић додаје да је важно да научимо из грешака, да не погрешимо са Европском унијом као кад смо погрешили са Југославијом.
Ршумовић каже да је био Југословен, али да није био био свестан нечега што Запад, а ту подразумева Америку, жели да спроведе.
„Велико је питање на који су начин Сједињене Америчке Државе створиле амерички идентитет, да они кад слушају химну ставе руку на груди, а скупљани су ’с коца и конопца‘. Шта је то што је њих везало? Ту треба тражити шансу, јер и ми смо мултинационална држава“, каже Ршумовић.
Он је још пре 50 година написао песму „Домовина се брани лепотом“ и подсећа шта је тада говорио, а да то важи и данас.
„Ако ми уредимо ову нашу земљу да буде свуда цвећа, да буду чисти путеви, чисте улице, да се ради на њивама, да међуљудски односи буду у реду, то је у ствари одбрана, то је прави патриотизам. Та песма постала је ’олд фешн‘, помало аут“, каже Ршумовић и додаје да је смислио нову, како каже, „родољубавну песму“.
„Дедаџбина и бабаџбина, татаџбина и мамаџбина, братаџбина и сестраџбина, сва родбина и постојбина, пуна тајни и враџбина и других ’лепотаџбина‘. То је наша отаџбина“, рецитовао нам је Ршумовић, уз напомену да деца одмах прихвате песму.
