Руска друштвена мрежа ВК, раније позната под називом „ВКонтакте“ („у контакту“, „у вези са“) данас је најпопуларнија и најмасовнија друштвена мрежа на руском језику.
Мрежа је почела свој виртуелни живот 10. октобра 2006. године у Санкт Петербургу. И данас су главне канцеларије компаније у северној руској престоници, али у међувремену су отворили своје представништво и у Москви. Мрежу је осмислио Павел Дуров, који је у међувремену напустио овај пројекат.
Постоји много интересантних, али и крајње опречних ставова о овој руској мрежи, а укратко се ВК може описати као комбинација руске верзије Фејсбука и својеврсног сервиса за размену различитих података.
Баш као и код Фејсбука, сваки члан ове мреже има свој профил и могућност да претражује и додаје своје познанике, али и друге кориснике међу своје виртуелне пријатеље, као и да размењује фотографије и видео-клипове.
Осим ових уобичајених функција, корисници ВК мреже могу да „скидају“ аудио и видео фајлове било ког вида и да деле своје фајлове са другима. У одређеним случајевима је ова могућност излазила изван правних оквира, али је ВК почео интензивно да сарађује са великим издавачким кућама како би регулисао ову ситуацију. Након што је у том смислу ВК оформио нови сервис, размена медија-фајлова је постала потпуно легална. Ово је један од главних разлога зашто је ВК на челу популарности међу друштвеним мрежама на читавом постсовјетском простору већ неколико последњих година.
Осим тога, и формални кругови у Русији су препознали „моћ“ комуникације путем друштвених мрежа, па тако од априла 2016. године и Влада Руске Федерације има своју званичну страницу на мрежи ВК. Своју страницу има и актуелни премијер Дмитриј Медведев.
Такође, прошле године је први пут отворена могућност да се у оквиру мреже постави питање председнику у оквиру емисије „Директна линија са Владимиром Путином“ током које се председник обраћа грађанима.
Са друге стране, у јеку избегличке кризе у Немачкој, одређени политичари такође су отварали своје налоге на руској мрежи јер нису имали прилике да на Фејсбуку искажу своје ставове који су се тада круцијално разликовали од ставова канцеларке Меркел и зато били цензурисани. Тада су поједини немачки медији писали да је ВК остао за ове политичаре „последња могућност да слободно изразе своје незадовољство политиком Владе у вези са избегличком кризом, а да притом не буду цензурисани“.
Но, да се вратимо мање озбиљним опцијама које пружа ВК. У априлу 2016. године мрежа је лансирала нову мобилну апликацију са легалним музичким садржајем за кориснике Епл уређаја. Осим тога, пуштен је у рад и сервис који омогућава онлајн слање новца у оквиру личних порука, као и могућност размене гласовних порука.
Оно што је веома обрадовало бројне љубитеље видео-игрица јесте то што путем мреже ВК од прошле године могу онлајн да траже једног или више партнера и са њима уживају у свом омиљеном типу разбибриге.
А чак је и холивудски глумац Том Круз препознао магичну моћ комуникације са руским обожаваоцима, па је 2013. године на свом налогу на Твитеру објавио да је отворио профил на руској мрежи.
Зато вероватно не чуди што је и Роскосмос започео сарадњу са ВК, па ће између осталог робот Споти, као плод заједничког рада двеју компанија, бити послат у свемир у оквиру следеће пошиљке на Међународну свемирску станицу. Робот је осмишљен како би космонаутика била популаризована међу младима који користе друштвене мреже.
Иако руска друштвена мрежа нуди много различитог садржаја који је посебно интересантан младима и по томе је другачија од америчког Фејсбука, тешко да ће икада моћи да преузме примат на глобалном нивоу, каже за Спутњик директор и сувласник маркетиншке агенције „Друштвене мреже“ Денис Терехов.
„Мислим да је кључна разлика између две најпопуларније друштвене мреже — америчке и руске — језик. Фејсбук има око две милијарде корисника, а руски ВК око 40 милиона. Управо зато су у Русији, укупно гледано, популарније локалне мреже. У том смислу ћу навести пример да само два светска тржишта, кинеско и руско, бележе ситуацију да су локални претраживачи популарнији од Гугла. То су и два тржишта где су локалне друштвене мреже популарније од глобалних. У Русији је то ВК, а у Кини Вејбо“, истиче Терехов.
Сматра се да је ВК најпре интересантан младим корисницима, онима који су рођени у модерној Русији. Генерације рођене у бившем Совјетском Савезу, односно нешто старији, више воле мрежу „Однокласники“ (односно „другари из разреда“/„другари из клупе“).
Ову мрежу, коју корисници међу собом скраћено називају „ОК“, осмислио је Алберт Попков, а са радом је почела исте 2006. године. За њега је то најпре био хоби и пројекат је самостално финансирао, а када је мрежа постала популарна и многобројна, појавила се потреба за додатним изворима финансирања. Неко време је ова мрежа била бројнија, али данас је примат преузела мрежа ВК.
Може се наћи и податак да је овакав став заправо последица стереотипа. Међутим, статистике и испитивање програмских алгоритама кажу да су чланови ОК мреже обично домаћице или мушкарци који путем ове мреже траже пријатеље које познају од времена када су заједно служили војску. Осим тога, много чланова чине Руси који су након краха СССР-а остали да живе у некој од сада самосталних држава, бивших совјетских република.
„Мислим да су друштвене мреже и феномен специфичног културног уједињења Руса после распада СССР-а. Ако погледамо статистику, на првом месту се налазе корисници из Русије, а потом из Украјине, Белорусије, а онда чак и Немачке, где се налази велика рускојезична дијаспора (коју великим делом представљају потомци Поволшких Немаца). Заправо, руске друштвене мреже су попут места где се виртуелно сусрећу Руси који данас живе од Казахстана, Украјине, Белорусије, преко Узбекистана, па до Израела, САД, Канаде итд“, објашњава наш саговорник и стручњак за дигитални маркетинг.
Врло често садржаји на ОК мрежи одишу специфичном носталгијом за прохујалим временима, за која корисници мисле да су била боља, хуманија, а да су људи живели спокојније и да су се више међусобно дружили. Зато ова мрежа као да представља виртуелни наставак тог времена, сматра Терехов.
„У совјетско време је постојала традиција окупљања у кухињи и ћаскања уз покоји залогај и чашицу. Обично су се причале неке политичке анегдоте, а данас ту глобалну кухињу представљају друштвене мреже. Ако се не варам, Русија се налази на другом или трећем месту у свету по количини времена које становници проведу на друштвеним мрежама. Данас је интернет тај сто око којег се људи окупљају, тај специфични канал комуникације. Заправо, то се уопште не разликује од сусрета са пријатељима, јер се наставља традиција размене мишљења на различите, па и забрањене теме. Тиме умногоме и тумачим успех друштвених мрежа у Русији“, каже наш саговорник.
„Мој мир“ односно „Мој свет“ је још једна руска друштвена мрежа која би се могла упоредити са Гугл плус.
Оба сервиса су платформе која представљају ширење услуга провајдера електронске поште. У случају руске друштвене мреже, „Мој свет“ је матична платформа (као што је Гугл у случају Гугл плус). „Мој свет“ се труди да нађе своју јединствену нишу на интернет тржишту и да понуди неке сервисе и „алатке“ које други не нуде. Стратегија претраживача који постоји у оквиру ове мреже носи одређене специфичности које други провајдери електронске поште немају, а које су од користи руским корисницима интернета са својим локалним карактеристикама.
Терехов закључује да ће руске мреже на глобалном интернет тржишту тешко победити Фејсбук, најпре због језика и других руских културолошких специфичности. Са друге стране, наш саговорник подвлачи да верује у све већу моћ друштвених мрежа, јер за многе се „сурфовање“ интернетом данас заправо своди на посету једној јединој страници — омиљеној друштвеној мрежи на којој људи налазе све што их занима.
